У прошлом веку куповали смо сиреве и кобасице у суседној Мађарској, не због тога што су квалитетнији, него зато што су јефтинији. Вратио нам се тај обичај. Све чешће на граничним прелазима цариници прегледају торбе пуне хране. Неке, међутим, на граници може сачекати непријатно изненађење, наводи РТС.
„Прво је јефтиније, друго квалитетније, све ово и то што ја често идем у Будимпешту. Имамо тамо кумове, па се служимо тамо месом, ћуретином“, каже Зоран Новковић.
Екипа РТС-а је упоредила цене неких производа:
Килограм ћурећих прса двоструко је јефтинији од домаћих, а и одређене врсте сира, понеке и за неколико стотина динара.
Литар мађарског млека са 1,5 одсто масти кошта 99 динара, а скупљи је рецимо мађарски кечап.
„Наши људи код нас највише воле искључиво мађарске производе, то су сиреви, ћуретина, то су посебни деликатеси које увозимо из Мађарске. Ми смо директни узвозници из Мађарске, потпуно легалним путем и токовима, иде на анализу, добијамо потврде и ставља се у промет“, каже пословођа у продавници мађарске робе Тамара Марковић.
Има оних који иду у Сегедин у куповину. Суботичани највише, јер су најближи граници, али исплати се чак и Београђанима.
„И сада, а и раније је то било да су цене намирница биле знатно јефтиније у Мађарској него у Србији и то функционише као систем јер се појединцу исплати да оде, купи и покрије трошкове пута. Имамо посебно из ових пограничних подручја људе који се снабдевају основним животним намирницама на тај начин, јер му се исплати да купи по знатно нижој цени и прелази границу“, рекао је председник Покрета за заштиту потрошача Петар Богосављевић.
И не само намирнице, у Мађарској се по нижим ценама купују и технички уређаји, али у оба случају мора да се обрати пажња на то колики је укупан рачун.
Оно за шта цариник процени да није за кућну употребу, не може да се пренесе преко границе.
Ако је вредност купљених ствари већа од 100 евра, по правилу се сматра да је та роба намењена за нелегалну препродају. Казне за то су од више стотина хиљада до два милиона динара.
