Србија мора да стане на страну жртава руске агресије у Украјини, прихвати реалност и окрене се цивилизованом свету, Европи којој припада. Ово је порука са трибине – Србија под “братском” агресијом – коју је у петак 3. марта, у Медија центру у Београду, организовао покрет Нови Оптимизам.
На почетку скупа, присутнима се обратио амбасадор Украјине у Србији, Володимир Толкач, поручивши да Кремљ у Србији жели контролу, слично као што је то радио у Украјини.
“Када погледамо интензивирање руске пропаганде и делатности у Србији, ми одлично разумемо да Русија Србији не доноси поклон”, истакао је амбасадор Толкач.
Амбасадор је објасио да је Кремљ много пре 2014. покренуо хибридни рат против Украјине, желећи да утиче на све сегменте друштва, од политике до културе.
“Радио је са корумпираним политичарима, покушао је да преузме контролу над информационим ресурсима, стварао и подржавао мрежу екстремистичких организација, ширио наративе о братским народима и заједничкој историји. Покушао је да контролише цркву, културу и многе друге сфере”, објасио је Толкач додавши да је циљ био да се Украјина стави под руску контролу.
“Народ Украјине није прихватио овај сценарио. Следећа фаза је већ била отворена, а то је оружана агресија Русије на суверену европску државу Украјину”, рекао је Толкач.
Бодрожић: Доминира онај медијски курс који власт диктира
Говорећи о пропагандном медијском утицају, председник Независног удружења новинара Србије (НУНС), Жељко Бодрожић изјавио је да Србија дуже време има лошу медијску сцену, која је додатно погоршана проруском пропагандом поводом рата у Украјини, којом се шире полуистине и разни спинови.
“Имамо прилику да видимо да у томе предњаче најутицајнији режимски медији, који су на услузи пропаганди владајуће странке. Ако власт одлучи да промени наратив према Русији ти медији ће то следити. Тако већ и чујемо неке гласове против агресије”, објашњава Бодрожић.
Варга: Руском пропагандом страда европски пут Србије
Новинар и политиколог из Новог Сада Борис Варга изјавио је да је руски утицај у Србији јак и да се полако пробија у све поре друштва, и да је неприхватљиво да земља кандидат за чланство у ЕУ има такав став према рату у Украјини.
Према његовој оцени Србија два пута није приметила Берлински зид, прво кад је пао и други пут 24. фебруара 2022. са агресијом Русије на Украјину.
“Србија када гледа Украјину види криво огледало, у њему види себе као жртву, али са друге стране веома дуално види агресора и подржава га. Један такав искључив приступ није зато што Србија не воли Украјину и зато што жели да се та држава уништи. Ја бих рекао да је то због саме Србије и неразјашњених чињеница из њене прошлости”, каже Варга.
Варга сматра да је изгубљени колосек у српском друштву поводом агресије Русије показао колико је важно суочавање да прошлошћу и злочинима деведесетих, јер је управо то несуочавање довело до ревизионизма.
“Све то потпирује Русија својом пропагандом, да се питања на Балкану и даље решавају као 90-их година. Агресија Русије на Украјину учинила је да страда процес интеграције Србије у ЕУ и разочаравајуће је што земља која жели да постане део ЕУ стаје на страну агесора, а не стаје на страну жртве”, рекао је Варга.
Он је истакао да у Србији власт контролише друштво, те ће свака промена расположења зависи од власти.
“Како је створила тај проруски наратив тако има могућност да преокрене ствари”, указао је Варга.
Лалић: Став према Русији последица несуочавања са прошлошћу
Драмски писац и оснивач Миксера, Иван Лалић, оценио је да у Србији као да још увек није пао Берлински зид, као и да мало опада подршка Русији, “са недавних 80% сада је на 60%”. Лалић је истакао да на неприхватању прошлости настају данашњи ставови у вези са Русијом и ратом у Украјини.
“Став према Русији се гради и мржњом према НАТО-у, што је последица бомбардовања 1999. Али се заборавља зашто смо били бомбардовани. Стога је суочавање са злочинима које се није десило погубна мантра, која је дошла из Москве, и она је нешто што спречава да се крене напред”, рекао је Лалић.
Он је поручио проевропским посланицима у Народној Скупштини да је потребно да се оснаже и у парламенту реагују на прави начин.
Радовановић: Неувођење санкција Русији велика срамота
Историчарка уметности и активисткиња из Новог Сада, Оливера Радовановић, изјавила је да је руска агресија на Украјину рат који ће обележити 21. век, те да смо сведоци апокалиптичног уништавања живота и градова
“Очекивали смо у 21. веку добробити савремене цивилизације, а не масакре и нове геноциде. Нема потребе износити детаље о хиљадама убијених, јер Путинове снаге нису могле да сакрију злочине и уништавања украјинских градова”, изјавила је она.
Како је истакла видљиви утицај Русије у Србији је деценијски, јер је “у условима урушеног школства лакше манипулисати грађанима”. Оценила је да Србија данас има статус парије у цивилизованом свету.
“Постали смо црна тачка у Европи и већина верује да је сасвим у реду убијати друге људе, друге државе и извршити агресију на другу земљу. Ако Србија не уведе сакције то ће бити још једна од великих мрља и срамота у последњих тридесет година и наш пад у сваком сегменту”, упозорила је Радовановић.
Славковић: Став према рату се може променити ако има политичке воље
Стефан Славковић, новинар НИН-а, пренео је своје новинарско искуство из Украјине где је боравио шест дана. Желећи да објасни размере утицаја проруске пропаганде у Србији, Славковић је рекао да када се вратио из Украјине и преносио сведочаства са терена, људи су покушавали да му објасне нешто сасвим друго.
“Ја причам шта се тамо у Украјини дешава, а овде ми кажу сад ћу ја да ти објасним шта се тамо дешава, јер изгледа да у Београду боље знају од нас који смо били тамо”, објашњава Славковић.
Говорећи о размери медијске пропаганде, он је рекао да све што руска пропаганда ради у Србији је нешто што је постојало у Србији и пре 24. фебруара, те да је европски пут био проблематичан и пре рата.
“Као што је подршка рату пала на 60 посто, тако би подршка санкцијама скочила уколико би постојала политичка воља да се то тако представи. Руски медији у Србији немају велики домашај, јер гомилу посла обављају домаћи медији који раде како им се каже”, каже Славковић.
Грубачки: Заговарамо борбу против штетне пропаганда
Председник покрета Нови Оптимизам, Бранислав Гута Грубачки, рекао је да је за сваког становника Европе решавање било каквог сукоба агресијом на другу државу у 21. веку неприхватљиво. Што се Србије тиче, каже он, јавно мњење је изложено дугогодишњем штетном утицају путиновске пропаганде, због чега и даље не прихвата да не може стајати на страни агресора.
“И Србија је сама искусила такву једну ситуацију, зато знамо да страхоте рата ником добро никад нису донеле. Пре годину дана, када је цео слободни свет устао у одбрану права Украјине да се брани од путиновског режима, у Србији је постојала група људи која је демонстрирајући на улици, послала поруку да било каква релативизација ко је агресор, а ко жртва не долази у обзир”, поручио је Грубачки.
У жељи да се грађани Србије ослободе ове штетне пропаганде, Нови Оптимизам је најавио да ће у наредном периоду по градовима Србије разговарати са грађанима о овој теми.
“Одговорна будућност Србије може бити коегзистенција са својим суседима, са повезивањем са демократском Европом и светом, и са изградњом унутрашњег демократског поретка, јер само то једино може довести до стабилне и просперитетне Србије”, рекао је Грубачки.
Трибини Новог Оптимизма присуствовали су представници академске заједнице, цивилног друштва, активисти, културни радници, студенти, новинари, представници дипломатског кора, као и народни посланици.
Покрет Нови Оптимизам саопштава да се оваквим трибинама жели покренути јавна дискусија у Србији о чињеницама поводом руске агресије на Украјину, разоткрије пропаганда која велича рат и Владимира Путина, те пронађу решења о промени доминантног става у српском друштву према рату на тлу Европе.
Фото: Нови Оптимизам
