Петина пацијената у Србији се радије консултује са „доктором Гуглом“ него са лекаром специјалистом. Саво Пилиповић, председник Удружења пацијената Србије и проф. Лидија Кандолф, дерматолог са ВМА, истичу да је примарна здравствена заштита преоптерећена администрацијом, па лекари имају све мање времена за пацијента. Пилиповић указује да тек 20 посто пацијената добије информације о иновативним терапијама од лекара. Кандолфова напомиње да лекара опште праксе има највише и да би они требало да раде на превенцији и раном откривању најразличитијих болести.
Лидија Кандолф каже да је информисање на Гуглу један од важних извора информација, али да је важно да се зна да има и доста потпуно погрешних информација.
„На неким интернет страницама можете пуно информација да нађете, али проблем је што има оних који могу да заведу на погрешан пут. Лекари могу да посаветују и упуте пацијенте на праве странице“, указује докторка.
Удружење пацијената Србије радило је у претходне две године анкету и дошло је, како истиче Саво Пилиповић, до поражавајућих података.
„О иновативним терапијама тек 20 посто пацијената добије информације од лекара. Мислим да је недостатак времена кључан. Мислим да је рак рана српског здравства недостатак времена лекара да разговарају с пацијентима“, сматра Пилиповић за РТС.
Зашто лекарима недостаје време
Докторка Кандолф каже да јој апсолутно недостаје времена у свакодневном раду због великог броја пацијената који имају обољења коже. Сматра да би било добро да се и здравствени систем у том смислу прилагоди у смислу повећања броја лекара који су доступни пацијентима.
„Мислим да је други узрок због чега можда пацијенти нису довољно обавештени, да у јавном простору можда не обавештавамо довољно пацијенте колико је медицина напредовала и у којим областима све постоје нови облици лечења. С друге стране, сигурна сам да лекари који раде на терену, уколико имају доступне лекове, да обавештавају пацијенте“, наводи Кандолфова.
Пилиповић указује да је неопходна реформа примарне здравствене заштите, јер су нам, како наводи, „лекари постали писари“.
„Упути, рецепти, боловања. И сви лекари нама говоре исто: не можемо да радимо од администрације, систем нас гуши, више пишем него што гледам пацијента. Ми покушавамо да направимо пројекат да дерматолози обучавају лекаре опште праксе да голим оком погледају пацијента и кад уоче неку промену да га пошаљу код дерматолога. Тако бисмо добили рано откривање меланома“, указује председник Удружења пацијената.
Важно да лекари опште праксе примарно делују
Кандолфова истиче да су истраживања у земљама у којима су лекари опште праксе укључени у прегледе коже пацијената показују да имају рано откривање меланома у односу на оне земље где је примарна здравствена заштита преоптерећена администрацијом.
„Нама треба селективно упућивање пацијената који су већ високоризични и који већ имају неку сумњиву промену. Ти људи који имају сумњиву промену морају да дођу на преглед у року од две недеље. То је рецимо неко правило у Великој Британији. Дакле једна велика реформа нам је потребна“, закључује докторка.
Докторка објашњава да су модели постојања породичног лекара у свету различити. У неким земљама пацијенти одлазе приватно код породичног лекара, али им то покрива осигурање и мало је земаља у Европи где пацијенти то плаћају из свог џепа.
„Ствар је у томе да лекара опште праксе има највише и да они могу да формирају ту мрежу која ће примарно деловати рано и у смислу примарне превенције и откривања најразличитијих болести“, наглашава Лидија Кандолф.
