Већ опробани метод у напредњачком Београду, изгледа да је дошао и до Гроцке. Наиме, данас је срушен објекат до „Старе Гроцке“, чија је парцела према званичним подацима РГЗ-а, под забележбом културног добра.
До рушења није баш ни дуг пут. Како то обично бива, прво постанете политичар, уђете у владајућу странку, односно СНС, а затим као изненада добијете, као Вулин, од тетке из Канаде неки новац и купите ексклузивни простор који је још успутно и културно добро или се на њему налази.
Затим крене се са надограђивањем, рушењем или купе па намерно упропасте. До сада се показало да једноставно несавесни инвеститори, односно дугови чланови напредњака, користе се разним триковима како би уместо старих, амбијенталних здања, изградили нове зграде. Користе и то што институције нису ажурне.
Посебњу сумњу изазива чињеница када јавност сазна да иза неког објекта који се руши, а налази се у амбијетално културно заштићеној целини, налази представник актуелне власти.
Локални мештани знају да у ширем језгру грочанске вароши, у самој Чаршији и некадашњим чаршијским сокацима, налази се укупно 11 објеката — кућа заштићених као културна добра. На Википедији се наводи и да ван Грочанске чаршије као целине заштићено је седам сачуваних варошких кућа које су проглашене за споменик културе. Најстарија међу њима датира још из 18. века. Међу њима су и две које су у рангу споменика културе од великог значаја за Републику Србију.
Објекат који је данас срушен а налази се до „Старе Гроцке“ налази се у заштићеној амбијеталној целини.
Док чекамо званичне одговоре, треба подсетити да су раније из градског завода за заштиту споменика, рекли следеће:
„За све целине у поступку утврђивања за културно добро и за оне које су у поступку истраживања, обавезно је прибављање услова за предузимање мера техничке заштите од стране Завода за заштиту споменика културе града Београда, што значи да постоји одређени степен заштите“.
Ако је неки објекат просторно културно историјска целина, односно, непокретно културно добро, на њега се односе чланови закона о културним добрима. Конкретно, рушење и уништавање културног добра сматра се кривичним делом.
Објекат у Гроцкој, који је данас срушен, тачније парцела на којој се налази, према званичним подацима из Катастра има забележбу својства културног добра. Власници парцеле, према званичним подацима, између осталих, јесу локални министар за спорт, Милош Јанковић – Нуна са супругом, као и одборник Мирољуб Радојевић познатији као Трале.
Због овог рушења, огласио се локални министар за спорт преко својих „трбухозборника“. Јанковић тврди да је прибавио све дозволе и да може да руши и гради, само да буде у истим габаритима, као и да не одступа од изгледа који је био.
Према званичним подацима из Катастра, Јанковић са супругом поседује на овој парцели стан од 80 квадрата, који је преузет из земљишних књига (није потребна легализација прим.аут).
За сада делује да је исто као и његови страначки другари са Врачара где се у последњих пар месеци руше читаве виле, са добијеним „никаквим“ дозволама, а у Гроцкој изгледа само усменим јер документ, за сада, нико не показује. Свакако, време ће показати да ли ће нићи другачији објекат или у габаритима и по изгледу старог.
Не треба заборовити чињенуцу да је у амбијеталној целини, Грочанској вароши, „никао“ сасвим модеран биоскоп којем евидентно по свом изгледу није ту место, али је добио све потребне дозволе.
За сада, нема ни грађевинске табле испред срушеног објекта, па се ни тако не може сазнати ко руши, ко гради и који је број дозволе. Једино обележје које се данас могло видети јесте од предузетника који је објекат рушио, „Багери Душић“.
И тако, док обични грађани не могу деценијама да „набаве разноразне дозволе, да легализују домове“, на први поглед, моћницима у Гроцкој је све дозвољено.
Један од власника објекта на овој парцели је познат и по претњама према новинарама. Био је увек уз бившег председника Гроцке, Драгољуба Симоновића, који је по други пут осуђен на пет година затвора због паљења куће новинара. Радојевић је, практично, први започео са претњама према новинарима, да би Симоновић само наставио његовим стопама.
Напомена: Заводу за заштиту споменика културе у Београду, ГО Гроцка, надлежној инспекцији као и „власницима“ који руше, биће контактирани због спорног објекта. Овај чланак је урађен на основу проверљивих званичних података институција Републике Србије. Према званичним подацима, уколико се објекат налази на парцели која се налази на културном добру, може се срушити али поновна градња мора бити по габаритима и изгледу иста као и срушени објекат.
За Жиг инфо:
Жељко Маторчевић
