План је да протестни хор наступа најмање једном месечно, каже једна од чланица ове групе Јелена Анђеловска, са којом смо разговарали на проби пред наступ који их очекује ускоро у Новом Саду.
“Протестни хор замишљен је као драмски хор, он није певачки, он није професионални, иако међу нама има и школованих и музичарки и уметница, и свака од нас доприноси ту на свој начин. План је да ми направимо такозвани поп-уп, да се појављујемо у граду, на јавним местима, на улици. Пратимо, наравно, случајеве насиља, и неке од жена које су део хора раде такође у институцијама, у суду, у школи, универзитету, тако да својим снагама доприносимо борби, макар то била улична борба”, истиче Анђеловска.
Група је су учествовала и наАутономном фестивалу жена (АФЖ), у Новом Саду.
“Фестивал је окупио све жене које се баве активизмом и насиљем над женама и децом, али и остале појединке које ова тема занима, и које су просто желеле да допринесу кроз свој ангажман”, истиче Анђеловска.
Много уличних акција које су иза њих омогућиле су сусрет активисткиња и теоретичарки, што је, како наша саговоница наводи, веома редак случај.
“Ми знамо да се пуно ради у теорији, као што се ради пуно у активизму односно социјалном раду на овим темама, али тај сусрет нам је неопходан, и та размена искустава, шта једне од других можемо да научимо, није честа. Трибине су биле јавне, још је било лепо време у септембру и почетком октобра, па су се све дешавале заправо на улици, у центру града. Теме су биле позиције Ромкиња, позиције лезбејки, бисексуалних жена, трансексуалних и трансродних особа, онда позиција жена са инвалидитетом, и њихов ангажман у уметности”, каже Анђеловска.
На трибинама је било речи и о медијском извештавању о насиљу а говориле су иновинарке РТВ-а Тамара Сријемац и Милица Кравић, које воде емисију “Жене у кутији”. Како наводи саговорница, на трибинама су учествовале и студенткиње и студенти новинарства Филозофског факултета у Новом Саду. Сем тога, одржано је и велико поетско вече са преко 10 песникиња из разлилчитих градова Србије.
О проблему насиља над женама у последње време се више говори у медијима, оцењује наша саговорница.
“С друге стране извештавање медија је и даље сензационалистичко и окривљује жену. Како га можемо зауставити ја то, наравно, не знам, али оно што знам је да је стварно одговорност свих нас да реагујемо. Не може свако на улицу, не може свако да ради протесни хор, немају људи ни времена, морају да раде нешто друго, да зарађују за хлеб, ко може – може, то не може свако да ради социјални рад и не може свако да ради у медијима, али свако нешто може, и оно што можемо је да реагујемо кад видимо насиље, да га пријавимо”, истиче Анђеловска.
Једна од идеја јесте да између осталог, позову људе да се обавесте о својим правима, о могућностима за пријављивање насиља и о обавези да га пријаве.
“Ако пријављујете полицији не морате се представити именом и презименом. Људи то не знају, јер полиција када зовете и пријављујете пита како се зовете, људи не желе да кажу, боје се, и то је разумљиво. Дакле, не морате то да кажете, али можете позвати, можете пријавити не да можете, него ја милсим да ми то морамо да радимо”, додаје саговорница.
Право на абортус, жене могу изгубити, што се видело недавно на примеру Пољске, посебно због притисака цркве, и идеје да жена нема право да одлучује о сопственом животу и телу, каже Анђеловска.
“Да ли може да се деси у Србији? Ја мислим да се то све дешава већ, и да то све већ тиња свуда, као што је тињало у Пољској. Оно што ја могу да кажем је да смо будне, да смо присутне, да не дамо, да нећемо дозволити тако нешто. Наша борба се одвија свакодневно, то је све једна иста борба, то јесте једна иста борба против насиља над женама, и даље ускраћивање абортуса је део те приче и део напада на женско постојање, тако да, ту смо, радимо и ово све је део тог отпора”, каже Анђеловска.
Фото: МРЦН
Фемицид је друштвено питање које почиње увредама, таблоидним насловима, дневном дискриминацијом и дневним понижавањем. Како истиче, то је последња тачка где жене више нема, и ми ту не можемо више ништа, али пре тога можемо много тога.
Медиа & реформ центар Ниш
Ову и остале активистичке приче можете пронаћи на сајту промени.рс.
