Трибина о Рио Тинту и рударењу одржана је данас у Лозници, а међу најважнијим порукама које су упутили стручњаци са скупа је да када се једном наруши циклус живота више се никад не можете успоставити, уз све паре овог света. „За живи свет нема повратка и не може да се ублажи и спречи оно што ће да се деси ако дође до изградње рудника у Јадру“, поручено је из Лознице.
Професорка Биолошког факултета Љиљана Томовић рекла је да је 40 научника из пет институција радило на процени биодиверзитета, односно регистровању стања животиња, биљака, екосистема на подручју Јадра.
„Требало је за шест дана да се утврди које биљне и животињске врсте постоје на подручју Јадра и околине. То време је било недовољно. Тражено је да се региструју и потенцијални фактори угрожавања и мере које ће се предузети у циљу заштите екосоистема у случају да се почне са пробним радњама, а после са експлоатацијом“, прецизирала је она.
Истакла је да нису добили све информације на време, и да се све мењало, због чега ни резултати нису могли бити адекватно представљени.
„Извештај је предат Рио Тинту, а током 2021. у САНУ је организован скуп о Рио Тинту, односно о томе шта је познато о Јадру. Најбитнији резултат и предлог у циљу заштите биодиверзитета био је да се у потпуности одустане од експлоатације. Ми можемо само да препоручимо у складу са истраживањима до којих смо дошли. Не постоји начин да заштитите и очувате биодиверзитет уколико се почне са експлоатицијом Јадра“, истакла је професорка.
Како је навела, велики број врста се налази на међународним и националним листама заштћених, стотине кичмењака су угрожени, рибе поготово и врсте које делимично насељавају воде.
Она је испричала и да је на скупу у САНУ, биолог из Рио Тинта питао је да ли је могуће да се преместе биљке, животиње, станишта са једног на друго подручје – на шта се цела сала насмејала.
„Већина биолога зна шта значи транслокација. Теоријски је могуће, а овде је то немогуће. Њихов главни аргумент је да имају велика финансијска средства која могу да буду адекватна за спровођење тих мера“, навела је она истакавши да после тих активности није урађен мониторинг, у каквом су стању популације тих врста.
Осим тих шест дана, каже, није било других истраживања.
„Не можете нешто заснивати на петодневном истраживању, људи су слабо свесни да када се једном нарушти циклус живота више никад не можете успоставити уз све паре овог света. За живи свет нема повратка и не може да се ублажи и спречи оно што ће да се деси живом свету. Рудник и живи свет не могу да постоје“, истиче Томовић.
„Рио Тинто намерава да користи 1.100 тона концентроване сумпорне киселине дневно“
Академик Ненад Костић каже да Рио Тинто намерава да користи 1.100 тона концентроване сумпорне киселине дневно из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, деценијама. То је олимпијски базен концетроване сумпорне киселине сваких пет дана.
Један део ће, како истиче, сигурно доспети у околину.
Руда Јадарит, како је казао има по три одсто литијума, два одсто бора, остало су непотребне материје које би направиле долину јаловине.
„Она (јаловина) би била остављена као брдо, планина између две бујичне реке. То је рецепт за катастрофу“, објаснио је он.
Српска привреда је каже, толико онемоћала и питање је ко ће веровати да можемо да производимо литијумске батерије.
„Када би сумпорна киселина дошла у додир са тлом у ком је нађена руда јадарит, ризиковали бисмо огромно загађење угљен диоксидом да бисмо произвели један састојак који ће напредне земље уграђивати у батерије“, рекао је он.
Подршка из САД
На скупу је говорила Шејн Матесон еколошка активисткиња из САД која се, како каже, са аутохтоним заједницама бори против Рио Тинта.
„Наше битке су повезане“, рекла је она наводећи да Рио Тинто покушава да отвори рудник Никла, на северу САД.
Ако би отворио рудник код нас, то би, каже Матесон, била катастрофа за Мисисипи, за биљни свет, за пољопривреду, риболов којима се људи баве.
„Нама треба чиста вода, ту смо да вас подржимо. Имамо право на природу, и имамо одговорност да чувамо природу и воду“, казала је она.
Дијего Марин из Еврпског бироа за заштиту животне средине рекао је да Закон о критичним минералима не оставља право локалне заједнице да каже не или да има право вета, али да постоје европски закони, међу којима је издвојио законе о заштити птица и вода, који би могли да помогну.
„Иако не дају право да локалне заједнице кажу не, они би могли да успоре или отежају рад компанијама“, навео је он.
Према његовим речима, људи морају да имају право да изразе своје мишљење када је у питању рудник.
Foto Printskeinn1
