663
Владета Јеротић рођен је 2. августа 1924. године у Београду, а био је српски лекар, неуропсихијатар, психотерапеут, књижевник и члан Српске академије наука и уметности, одељења језика и књижевности. Написао је 32 књиге, како о психоптерапији и неурологији, тако и о религији и филозофији. Такође, осим шта је био лекар у београдској болници „Др Драгиша Мишовић“, предавао је и на Православном богословском факултету.
Овај ерудита оставио је безброј мудрих мисли, а ми смо издвојили неколико.
Упознај себе
– Први, најважнији део је да човек упозна себе. Што боље упозна себе, биће према себи толерантнији. Ако не познаје себе довољно, онда ће своју кривицу и своје зло, и своју Сенку, како би Јунг рекао, пребацивати на другога. То је чувена пројекција: нисам ја крив, него муж, жена, деца, сусед… Треба бити толерантан. Наш народ увек пита: „А докле?“ Постоји трпељивост према себи. Ако смо према себи трпељиви, бићемо и према другима – оценио је Јеротић.
Кажњавамо сами себе
Страх од Бога је, како је рекао, велика тема: „То је везано за првобитни грех. У хришћанству је кривица на Еви, у Курану су криви обоје. Помно ишчитавам Куран изнова, помно… Дакле, Бог, да ли нас је одбацио? Неки кажу Бог не кажњава, сложио бих се с њима. Па ко кажњава? Кажњавамо сами себе. Аутодеструкција у 21. веку је невероватна. Не треба нам ни атомска бомба ни ђаво.“
– Покорни смо из страха, а послушни из љубави – казао је Јеротић.
– Прави пут до своје личности никад се не постиже до краја. Промене су увек неопходне. Морамо се мењати у току живота и кад се каже, буди свој Петар Петровић, то не значи да се тај Петар Петровић не може и не треба у току живота да се мења. Мењамо се набоље, мењамо се нагоре, најчешће и једно и друго. То опет треба препознати и опет смо на основи: Упознај самог себе.
„Родитељи – пажљиво“
– Разликујмо љубопитљивост од радозналости. Родитељима ваља скренути пажњу: немојмо од интелигентног детета са природном радозналошћу правити малограђанина љубопитљивог у односу на то шта је у супи суседа. Строго разликовати те две ствари. Човек је као духовно биће по природи лепо радознао, Доситеј Обрадовић је диван пример.
– Позитивне особине су: трезвеност, простосрдачност, душевност, жеђ за слободом. Негативне – сујеверје, претерани национализам, односно шовинизам… То није експлицитно рекао Доситеј, али и те како можемо говорити о томе. Дајте да разликујемо у себи и око себе патриотизам, национализам и шовинизам.
– Нормално је да млад човек има жеља, није добро да их нема. Добро је да старији нешто од младих очекују, а добро је и да млади знају да су у очекивању. Да ли ће се све то остварити и те жеље и те могућности њихове, велико је питање. Зависи много од тзв. индивидуационог процеса који траје целог живота – рекао је академик.
Другом приликом он је поручио: „Нико полудео није од апстиненције – то вам каже Владета Јеротић.“
Важно је изаћи из ћорсокака
– Свако наилази повремено на неки ћорсокак. Важно је само из њега изаћи. А како ћемо изаћи кад не знамо како смо ушли? А кад смо ушли и препознали да је то погрешан пут и ћорсокак, може се изаћи. Ако нисмо препознали, остајемо јако дуго на кривом путу. Увек су постојали прави и криви путеви, али су се укрштали. Тако да је и прави пут некада умео да скрене, а криви пут сам од себе долазио на прави пут – сликовито је објаснио.
М.М. Блиц
