Током реновирања Трга републике прво су пронађене дрвене коцке из друге половине 19. века, а онда су, по свему судећи, радници налетели и на темеље озлоглашене Стамбол капије!
Приликом самог погледа на градилиште јасно се види један ограђени простор, величине неких десет са пет метара, око којег се налазе саобраћајна сигнализација и трака. Из Завода за заштиту споменика културе града Београда нису могли, или желели, ни да потврде, али ни да оповргну да су ископани темељи Стамбол капије.
– На градилишту су у току снимања георадаром, како би се истражио и испитао простор на коме је постављено место Стамбол капије – кратко су рекли из Завода.
Још већи зид ћутања је у Дирекцији за грађевинско земљиште и изградњу. Ипак, историчари сматрају да је веома извесно да су пронађени темељи озлоглашене капије.
– Познато је да се она налазила на простору између Народног позоришта и споменика кнезу Михаилу – тврде стручњаци.
Све би можда прошло незапажено, да заљубљеници у Београд, и све што се дешава у њему, окупљени на форуму “Беобилда”, нису фотографијама све овековечили, па је прича почела да се шири друштвеним мрежама. Баш као и дискусија да ли би требало обновити или барем некако обележити место где се до пре 152 године налазила капија из доба Османског царства.
Стамбол капија је, наиме, име добила јер се налазила на путу који је водио ка Истанбулу, и представљала је један од четири излаза из града, поред Сава капије, Варош капије и Видин капије. Цела ондашња београдска варош била је опасана дубоким ровом у коме се налазила вода и високим шанцем у који су били забодени високи палисади, тако да се само на овим местима могло ући или изаћи.
Стамбол капију су направили Аустријанци за време владавине северном Србијом (1718–1739. године), а легенда каже да ју је подигао Ернст Гидеон фон Лаудон који је изградио и ров око ширег Београда назван Лаудов шанац.
Изграђена је од тесаног камена и цигле, а при самом уласку путник намерник је могао да бира између два правца – ка Теразијама или ка Ташмајдану.
Иако је ова грађевина била највећа и најтврђа од свих капија, Србима је сам пролазак поред ње ледио крв у жилама. Управо недалеко од данашњег Трга републике и некадашње Стамбол капије, према хроничарским белешкама, Турци су Србе набијали на колац.
„Мученици су окретани лицем у поље, овамо ка Србији, да заплаше друге који би поумили поћи њиховим трагом, то јест који би поумили да устају против турске силе у земљи српској“ писао је хроничар Милан Ђ. Милићевић.
КНЕЗ МИХАИЛО НАРЕДИО РУШЕЊЕ 1866.
Камени сведок језиве прошлости уклоњен је из срца Београда одлуком кнеза Михаила Обреновића. Тако је 19. маја 1866. године Стамбол капија сравњена са земљом, да би век и по касније били пробуђени духови прошлих времена.
Сузана Луковић Блиц
