Док је ове власти, у Србији нема никаквих шанси да се оствари било какав значајнији резултат у борби против корупције, посебно оне политичке, изјавио је у интервјуу ФоНету пензионисани полицијски инспектор Синиша Јанковић, члан радне групе за истраживање 24 спорне приватизације, која је основана у септембру 2012. године и потом расформирана.
Нажалост, сва истраживања и све чињенице указују на то да је ова власт дебело умешана у политичку корупцију и да је злоупотребљена политичка моћ, оценио је Јанковић.
Власт је, практично, носилац политичке корупције, и логично је да неће да ради против себе, указао је он и констатовао да је борба против корупције зато фиктивна, како се реално ништа не би пореметило када је у питању политичка корупција и њен „одрживи развој“.
Он је истакао да му је била „несвакидашња част“ да буде члан те радне групе, формиране почетком септембра 2012. године, када је нова власт, на челу са Александром Вучићем, тадашњим првим потпредседником Владе, покренула борбу против корупције.
Напомиње, међутим, да је касније, као и остали инспектори те групе, на својој кожи осетио да им није дозвољено да истражују малверзације, јер се радило о „фиктивној борби“.
Нас су ударала „врата у нос“ свако јутро кад смо улазили у МУП. Стављано нам је до знања да се не заносимо, да можемо да радимо неке мање предмете, али не и веће, препричао је Јанковић.
Радили смо и веће, али нисмо могли далеко да одмакнемо, објаснио је Јанковић, који је после пензионисања основао невладину организацију Кареја, специјализовану за откривање и истраживање корупције.
Према његовим речима, у тој радној групи, на чијем челу је био Богдан Пушић, било је 15 тимова инспектора који су се ухватили у коштац са малверзацијама у 24 спорне приватизације.
Тим који је водио Јанковић имао је за шест месеци више од 40 ухапшених лица, међу којима је био и један бивши министар.
Али све је то јако, јако, мало, у односу на оно што смо могли да урадимо. Било нам је практично забрањено да идемо у Србијагас, због приватизације Азотаре у Панчеву, нагласио је Јанковић.
Он је објаснио да им је из тог јавног предузећа нуђено да им посредно достављају податке и документе, али да „на такву фиктиву нису пристали“.
Онда је било по принципу „ако нећете тако, онда нећете никако“, описао је Јанковић и додао да је процена начелника Пушића била да би на том случају требало шест месеци да ради 100 људи.
„То значи да 100 инспектора треба да ради шест месеци, по плану који сам направио, без да откријемо ишта ново. А у том тренутку је цела радна група имала 50 људи и већ била спремна за ликвидацију“, рекао је Јанковић.
Директор полиције (Милорад Вељовић) је то назвао „раштркавање“. И после две године рада смо „раштркани“, и тако умешанима у корупцију, посебно политичку, ни длака са главе није фалила, констатовао је Јанковић.
Говорећи о улози Вучића, који је као први потпредседник Владе био задужен за борбу против корупције, он је подсетио да се састао са радном групом после два месеца од њеног формирања и вербално снажно заступао борбу против криминала и корупције.
Чим смо почели да радимо, очекивао је да прва хапшења. То може да се уради, али само у цртаном филму. За озбиљне криминалне групе и политичку корупцију су потребни месеци рада. Онда је уследило и питање како радна група не хапси некога, јавност је нестрпљива и то очекује, напоменуо је Јанковић.
Према његовим речима, МУП је после тога применио методу заваравања јавности, јер је у медије пуштена информација да радна група штрајкује, „због неразумевања од стране тужилаштва“.
Онда је дошао Вучић, одржао састанак са нама, рекао да нико не сме да нас дира, да имамо сву подршку и да није битно ниједно презиме које истражујемо. Наводио је и неколико звучних презимена, па и своје и тадашњег председника Републике (Томислава Николића), рекао је Јанковић.
То је, како је нагласио, деловало крајње уверљиво и оставило утисак на све, чак и на ниже инспекторе, који су били критички настројени према тој прокламованој борби против криминала.
Све нам је било дозвољено, само да се неко ухапси, да нова власт покаже јавном мњењу и бирачком телу борбу против криминала и корупције. Прошло је 10 година заблуда и истина које негирају све те заблуде, и још ћемо неко време живети у тим заблудама, сматра Јанковић.
Говорећи о истрази у Србијагасу, он је то илустровао примером како је једном од заменика начелника најавио да иде сутра у то јавно предузеће, а да му је овај упутио поглед који је рекао све, отприлике „ништа ти нисам рекао, Бог ти био у помоћи, ако разбијеш главу, разбио си је“.
Јанковић је поменуо и да је нацрт кривичне пријаве коју је његов тим поднео због малверзација у приватизацији Азотаре имао невероватних 800 страна и да је обухватио 20-30 лица, што никада у историји српске полиције није написано и да је то прихватило тужилаштво за организовани криминал.
Врло брзо смо ми „раштркани“, а предмети се разлетели на све стране. Ниједно од тих лица наведених у нацрту кривичне пријаве није никада ни питано за било шта, закључио је Јанковић.
Одабери музику коју волиш, кликни на старт (play) и уживај!
