Један од најпознатијих филозофа свакако је Сократ, који је за основу свог поштовања закона узимао чињеницу да поштује споразум друштва у којем живи.
Сократ, нажалост иза себе није оставио ништа написано, али су зато његови ученици записивали његове говоре и учења, а један од његових цитата доста описује стање у коме се данас налазимо.
Демократија ће платити зато што ће покушати да одговара свима.
Сиромаси ће хтети иметак богатих. Демократија ће им то дати.
Млади ће хтети да буду уважавани као стари, жене ће хтети да буду као мушкарци, странци ће хтети права староседилаца. Демократија ће им то дати!
Лопови и преваранти ће хтјети важне државне функције, а демократија ће им то дати.
Када лопови и преваранти преузму власт, јер криминалци и злочинци теже за моћи, настаће гора тиранија него у било које време монархије и олигархије – говорио је Сократ.
Иако је живео 470-399 године пре Христа, може се рећи да је на неки начин предвидео данашњицу.
Сви би хтели у политику и сви би хтели моћ и поштовање. Успешни лекари остављају лечење да би били политичари. Солидни привредници спремни су да жртвују своје пословање зарад мало политичке моћи. Глумци би да глуме лидере а спортисти да буду градоначелници, и гле чуда, остварује им се. Све ово и не би било лоше да свако од њих нема веће аспирације од онога што им се отвара.
Морам признати да ми је, колико год то тужно било, помало драго што сам предвидео ова дешавања у оквиру групе “МИ”. Вештачка творевина групе паметних људи који нису могли да истрпе туђу памет. Једном сам написао да је свака памет , памет за себе и да је различита, а да је свака глупост иста и универзална. Можда је проблем што им је неко сервирао да су витезови округлог стола и да су сви равноправни али та памет понесена карејеризмом није схватила да је то утопија. Са њима се неко поиграо и поштено их преварио, да не кажем намагарчио. Окупио је и ово мало памети и згазио је.
Несторовић је очигледно иницијатор њиховог окупљања и “добио је природну жељу” да их води. То су ти исконски апетити који су нас одувек гурали да будемо вође чопора или поглавице. Сви смо једнаки али да сам ја једнакији.
Нестор је тражио да буде лидер јер му је сугерисано да прича “МИ” са њим полако пропада и да је потребно повлачење. План са њим тоне. Најмање болно решење, а да оно не доведе до тоталног распада система и урушавања поверења гласача, је поставити услов и елгантно се извући. Неко проценио да је проваљена улога ”МИ” и да би би све то требало да се заврши брзо и безболно. Иду избори. Лагана препирка и одступање. Без ружних речи. Сви сретни сви задовољни. Људи мисле да је то због места лидера. Игранка се наставља а Неле и Јерко могу на заслужени одмор. Одрадили су своје. Као што сам написао у предходним текстовима “МИ” неће поновити ни приближан резултат.
Идемо даље.
Горан Пекарски
