У српским срединама на Косову полиција је почела да уклања камере које су, како званична Приштина сматра, илегално постављене на јавним површинама.
У само две општине са српском већином на северу Косова – Северној Митровици и Зубином Потоку – претходних дана уклоњено је преко 50 надзорних камера. На територији града Северне Митровице, која покрива површину од око 11 км квадратних, уклоњено је 38 камера, а у Зубином Потоку 13.
„Полиција није имала увид у ове камере и зато су уклоњене“, изјавио је за РСЕ заменик директора полиције за регион север Ветон Ељшани (Елсхани).
Наводи и да ће у наредном периоду бити постављене нове камере у које ће искључиво полиција Косова имати увид.
Према закону на Косову, видео надзор на јавним површинама има право да поставља и контролише искључиво полиција Косова.
Уклоњене камере на северу су, како Ељшани каже, биле кинеске производње, али није могао да прецизира ког модела.
Осим у општинама на северу, надзорне камере „без власника“, полиција Косова је уклонила и у Клокоту, Партешу и Ранилугу, општинама са српском већином јужно од Ибра.
РСЕ је октобра прошле године писао о овим камерама и ако се упореди фотографија видео надзора из Ранилуга и Партеша са оном из Зубиног Потока – коју је РСЕ послала полиција Косова – може се закључити да се ради о готово идентичном моделу.
Ко је и зашто постављао видео надзор?
Директор полиције Косова за регион север Ветон (Елсхани) Ељшани каже да још увек није тачно утврђено ко је постављао овај видео надзор и са којим циљем.
Безбедносна камера испред општине Партеш, у селу Пасјане. Усликано октобра 2022.
Полиција Косова је иначе у јулу 2022. запленила надзорне камере и у Штрпцу, општини са српском већином јужно од Ибра – због сумње да су их инсталирале српске паралелне структуре.
Видео надзор у српским срединама на Косову био је и предмет ревизије косовске Агенције за информације и приватност током 2022. године. На упит РСЕ да ли је утврђено ко је и зашто постављао камере, из ове агенције нису одговорили.
Агенција је претходно утврдила да у појединим општинама на Косову, укључујући Приштину, Грачаницу, Ранилуг, Призрен и друге општине, видео надзор су набављале и постављале локалне самоуправе али је Агенције за информације и приватност наложила да се надзор препусти полицијским станицама, како је предвиђено законом.
Закон о полицији на Косову предвиђа да је „полиција овлашћена да врши превентивно осматрање јавних места, уз коришћењем опреме за видео-акустичне снимке и фотографску опрему за осматрање јавних места на којима су се у прошлости често догађала кривична дела”.
Такође, полиција има право да осматра јавне површине уколико постоје „основани разлози да се верује да ће јавно посматрање смањити ризик јављања кривичних дела и да ће побољшати јавну безбедност“.
Прикупљање информација о видео надзору за који се не зна ко га надгледа, прошле године је почело и косовско државно тужилаштво, али до објаве овог текста нису одговорили на упит РСЕ до каквих података су дошли.
Иначе, РСЕ је крајем 2021. године писао и како је Србија, преко својих институција на Косову, купила систем видео надзора кинеске компаније марке Дахуа под санкцијама Сједињених Америчких Држава (САД), намењених за школе у 12 општина на Косову.
Видео надзор кинеских компанија Дахуа и ХикВисион налазе се на црној листи Сједињених Америчких Држава (САД) због њихове повезаности са кршењем људских права и кинеском кампањом репресије над Ујгурима у кинеској провинцији Синђијанг.
Камере у Грачаници код Приштине јула 2022.
Такође, београдски портал Инсајдер.нет је 2017. године писао како је Канцеларија за Косово Владе Србије 2012. одобрила и унапред платила уградњу система за видео надзор у општини Звечан.
Тада је на челу Канцеларије био Александар Вулин, који у годинама касније био министар одбране, унутрашњих послова и директор Безбедносно информативне агенције (БИА).
Ова набавка, за коју је из буџета Србије издвојено око 900.000 евра, имала је ознаку „строго поверљиво“.
Знају ли грађани ко их гледа?
Бобан из Северне Митровице не зна ко је постављао, нити контролисао надзорне камере у његовом граду, али се присећа да су постале актуелне након убиства српског опозиционог политичара Оливера Ивановића.
Ивановић је убијен 2018. године испред својих страначких просторија у Северној Митровици а надзорне камере у том делу града наводно нису радиле или нису снимиле атентат.
Бобан сматра да није добро што су камере постојале на јавним површинама јер има „недоумицу ко је то поставио и зашта су те камере служиле“.
„Не могу да се не сетим колико је крађа било, колико је туча било, колико је паљења било, да нигде ништа ниједна камера забележила“, каже он.
Додаје да подржава полицију што скида камере јер „нису послужиле сврси које камере треба да имају“.
Предраг је пак скептичан око скидања надзорних камера од стране полиције јер сумња да ће поново бити постављене оне које ће полиција контролисати.
Он мисли да би на тај начин косовске власти могле да „злоупотребе“ видео надзор за „репресију над Србима“.
Кристина, такође из Северне Митровице, сматра да обични грађани нису имали никакве користи од камера, „без обзира ко их је контролисао“.
„Ми смо имали ситуацију у нашој стамбеној згради, обијање два приватна стана а нисмо знали коме да се обратимо да неко врати камеру да се види. А камеру видимо, видимо да постоји… Ако су је скинули, нека су је скинули ако тако мора да буде јер она ничему није ни служила“, поручује она.
Сандра Цветковић, РСЕ
