После вишедеценијског „гушења“ домаћег предузетништва, још од ’50-их година прошлог века дошло је време да се озбиљно посветимо теми предузетништва, јер је то једини начин да оживимо домаћу привреду. Дух предузетништва покренут је поново деведесетих година, када су многе, тада друштвене фирме, нестале у процесу приватизације.
Данас, после више од 30 година, имамо сложену ситуацију на овом пољу, јер постоји свест о значају приватног предузетништва, постоје и кадрови за обављање самосталних делатности, али мала и средња предузећа, као и предузетничке радње, тешко опстају под налетом великих иностраних фирми, које су још и потпомогнуте субвенцијама од стране наше државе.
Насупрот томе, процедура за добијање кредита, подстицаја или субвенција за опрему је знатно отежана. Ту су још и проблеми у случају болести, одласка на трудничко боловање, што посебно женама отежава положај и ставља их у веома незавидну позицију.
Да би се изнова охрабриле да рађају и заснивају породицу, неопходно је њихова права изједначити са правима запослених жена у јавном сектору. Оне, такође, морају имати плаћен порез и доприносе у износу од 100 одсто.
Да би се покренула мала привреда, неопходна је помоћ државе. Кроз обуку о пословању и испитивању тржишта, смањење папирологије при конкурсу за субвенције, давање повољних кредитних линија и грејс период за отплату истих, до решавања социјалних и здравствених проблема.
У малим и средњим предузећима лежи огроман потенцијал као и у предузетницима који се баве занатом и пољопривредом и они заиста могу учинити државу економски стабилном.
