Србија је један од последњих савезника Русије на европском континенту јер избегава да примени санкције тој земљи, пише француски лист Фигаро (Ле Фигаро) уз оцену да се руски утицај у Србији протеже на све секторе друштва уз одобравање српских власти.
„Тај утицај је толики да је почео да смета и председнику Србије Александру Вучићу који је ухваћен у сопствену замку“, оценио је Фигаро додајући да је „Србија свакако подржала резолуцију Генералне скупштине УН 2. марта која осуђује руску инвазију на Украјину, али остаје један од последњих савезника Москве на европском континенту, који избегава примену санкција против Русије“.
Један млади руски редитељ који 12 година живи у Београду рекао је да је „Русија окупирала Србију без иједног испаљеног метка“.
Фигаро је навео да је статус Косова једна од главних полуга утицаја Москве на Београд, пошто Москва користи своје право вета у Савету безбедности УН како би спречила да Косово постане чланица.
Али Србија пре свега зависи од Русије у енергетском сектору. Директно или преко својих филијала, Гаспром је већински акционар некадашњег локалног нафтног гиганта Нафтне индустрије Србије (НИС). Она је и главни власник два гасовода који руски гас доводе у српске домове и индустрију.
Гасни гигант је кроз своју мрежу предузећа годинама био и спонзор спортских клубова, као што су Фудбалски клуб Црвена звезда и Кошаркашки клуб Партизан, а финансира и низ фестивала, институција и културних манифестација.
Фигаро је пренео и руски утицај на цркву пошто је Гаспром њефт финансирао и уређење ентеријера Саборног храма Светог Саве. Те активности су део „ефикасне кампање која слави руско-српске односе и циља на симболе који имају велики утицај на грађане“, објаснио је Игор Новаковић из Београдског центра за међународне и безбедносне послове (ИСАЦ фонд).
Руска мека моћ користи своју агенцију Спутњик да обликује српско мишљење. Вести Спутњика преузимају сви медији под контролом режима, а од новембра, телевизија Раша тудеј (Руссиа Тодаy), забрањена у Европској унији, отворила је своју канцеларију у Београду.
„Они доприносе стварању некритичке атмосфере према Русији, слављењу мита о словенском и православном братству, представљајући руско тржиште као шансу за српске извознике, упркос реалним економским показатељима, који доказују да су главни трговински партнери Србије, земље ЕУ“, рекао је Новаковић.
„Украјина је напала Русију; САД гурају свет у хаос“, били су наслови српских таблоиди уочи руске инвазије на Украјину. Готово годину дана после, медијски пејзаж наставља да придаје значај тој пропаганди, заузимајући страну Кремља, који је представљен да је приморан да реагује на претње НАТО-а и „нацификацију“ Украјине.
„То је пре свега питање дискредитације Запада и приближавања Србије Русији“, рекао је Томас Бреј (Тхомас Бреy), аутор извештаја немачке Фондације Фридрих Науман (Фриедрицх Науманн) о руским медијима на Балкану.
Фигаро је навео да је именовање Александра Вулина прошлог децембра за шефа српских служби безбедности (БИА) изнервирало ЕУ и САД.
„Вучићев човек од поверења, бивши директор Канцеларије за Косово, потом министар рада, одбране и унутрашњих послова, не крије своје афинитете према Москви“, навео је француски лист преносећи Вулинову изјаву у августу после састанка са шефом руске дипломатије Сергејем Лавровим да је „Србија једина земља која није подлегла антируској хистерији“.
А у децембру, у Србији су постављени огласи за регрутовање плаћеника да се боре у Украјини на страни руских снага, усред гласина о отварању канцеларије руске паравојне групе Вагнер у Београду.
Фигаро је пренео да је у Београду освануо и графит са амблемом Вагнера, чији је аутор екстремно десничарски покрет Народна патрола, који је организовао демонстрације подршке Русији убрзо после почетка рата у Украјини.
Овог пута морао је да реагује Вучић. „Зашто ви, чланови Вагнерове групе, позивате Србе да се боре у Украјини, када знате да је то противзаконито“, рекао је Вучић. Заиста, закон забрањује Србима да учествују у сукобима у иностранству.
Вук Вуксановић из Београдског центра за безбедносну политику оценио је да српске власти манипулишу са неколико партија крајње деснице које бране Кремљ. Те странке служе као страшило да власти морају да буду као бедем против становништва које је превише наклоњено Русији.
„То је им (властима у Србији) изговор да не усвоје санкције“, додао је он.
Фигаро је пренео и оцену историчара Миливоја Бешлина, који је рекао да је „за Русију Балкан увек био резервни фронт, тако да се ради на томе да буде у стању трајне нестабилности“.
Таква истина се као бумеранг враћа председнику Вучићу. „Нисам срећан због тога, али можда ћемо морати да усвојимо санкције Русији“, рекао је он 2. фебруара пред посланицима на седници о Косову.
Остаје питање како ће се Вучић ухватити у коштац са јавним мњењем које је наклоњено Русији, јер по последњим анкетама, 71,08 одсто испитаника противи се санкцијама Русији.
За већину Срба, земља мора да остане неутрална у сукобу (Украјине и Русије), а ако треба да се бира између Запада и Русије, само трећина би се определила за западни табор, додао је француски лист.
Бета/Данас
Фото: Shutterstock/Aermedia
