Влада ће размотрити могућност да уведе обавезно приватно пензијско осигурање, тзв. други стуб, који је имао лоше резултате.
То је јуче, на панелу ММФ организованом у оквиру Генералне скупштине те институције у Вашингтону, најавио српски министар финансија Душан Вујовић.
– Пензијски систем у Србији је скоро неодржив. Однос запослених и пензионера је тренутно 1:1. Очекујем да ћемо успети да мотивишемо све да у пуној мери плаћају порезе и доприносе на плате. Једно од решења је и да размотримо идеју да уведемо други стуб осигурања који ће бити мотивација за људе да улажу више, да обезбеђују своју будућност и да на тај начин помогну да се балансира постојећи фонд, закључује министар Вујовић.
Међутим, стручњаци упозоравају да је тзв. други стуб крајње контроверзан.
– Он подразумева делимично или потпуно укидање државног пензијског система и прописивање законске обавезе да грађани морају да штеде у приватним пензијским фондовима, при чему приватни пензијски фондови не гарантују ништа у погледу висине њихове пензије. Било каква дискусија о другом стубу у Србији мора да узме у обзир крајње разочаравајућа искуства из источне Европе – објашњава за “Блиц” економиста Никола Алтипармаков, стручњак за фискалну политику и члан Фискалног савета.
Алтипармаков чак упозорава да је сасвим могуће да грађани имају ниске пензије, чак и ниже него у случају државног пензионог система.
– Управо то се десило у источној Европи, где су перформансе другог стуба биле још
горе него перформансе државног пензијског система. Зато су Мађарска и Пољска укинуле други стуб, исто размишља Бугарска, а Словачка, Летонија и Литванија су знатно ограничиле и смањиле други стуб. Словенија, Чешка, као и већина развијених земаља попут Немачке, Аустрије, Француске, САД или Канаде, никада нису ни хтеле да уводе други стуб, јер су закључиле да то није оптималан реформски правац. Услед неповерења према државној својини, други стуб је иницијално био популаран у источној Европи, али кад није успео да испуни ниједно од иницијалних очекивања, већина држава је схватила да прелазак из једне крајности у другу није решење – објашњава Алтипармаков.
Према његовом мишљењу, неопходно је финансијски оздравити државни пензијски систем и стимулисати грађане да додатно штеде за пензију колико год могу, али искључиво на добровољној основи.
Никола Алтипармаков
Предности приватне пензије
У Србији скоро сваки десети запослени штеди за старост месечним уплатама у приватне пензионе фондове. Они код нас постоје осам година, а ову врсту штедње помаже и држава тако што се на сваку уплату запосленог у приватни пензиони фонд до 5.329 динара не плаћа порез. Рачунице кажу да свако ко је претходних осам година редовно себи уплаћивао износ једнак неопорезивом минимуму, а ова олакшица првобитно је износила 3.000 динара, до данас је прикупио око 1,1 милион динара. Тај новац може да користи када напуни 58 година, било дизањем целокупног износа било месечним исплатама. Уплате у фонд могу да се наслеђују.
Гордана Булатовић Блиц
