Пре више од годину дана, декани осам београдских факултета предали су Министарству просвете потенцијално решење за све већи дефицит наставничких кадрова и све мањи број студената за смерове који школују наставнике – математику, информатику, хемију, физику, енглески и немачки језик. Њихова платформа за спас српског школства је, како се чини, и даље у фиоци Министарства. Декани упозоравају да време истиче и да се ближи најгори сценарио, а ресорна министарка Славица Ђукић Дејановић за Нова.рс каже да је држава већ увела неке мере, а неке су у плану.
Србија се већ неколико година уназад суочава са недостатком професорског кадра. Чини се, пак, да је претходна школска година била најтежа – наставници математике, српског језика, физике, хемије, енглеског и немачког језика тражили су се са свих страна, па и путем огласа и друштвених мрежа.
Недостатак наставника приметан је у целој Србији, а да ситуација неће бити боља показао је број студената који су прошле године уписали наставничке смерове на факултетима – физику је уписао само један бруцош, а хемију троје. Нажалост, они су после само месец дана одустали од просвете и пребацили на друге смерове.
Због недостатка наставног кадра и све мањи број студената који уписују факултете на којима се школују ови наставници, декани Филолошког, Математичког, Филозофског, Хемијског, Биолошког, Физичког, Географског и Факултета за физичку хемију осмислили су прошле године платформу односно потенцијално решење овог горућег проблема српског школства, а то су стипендије за ове студенте, веће плате и враћање угледа просветним радницима.
Њихов предлог подржао је Сенат београдског универзитета, док је код Министарства просвете, како се чини,завршио у фиоци. И ту стоји и даље, тачно годину дана.
Декан Хемијског факултета Горан Роглић каже за Нова.рс да се плаши нове академске године. Наглашава да је прошлог јуна смер који школује наставнике хемије уписало свега троје бруцоша, међутим они су после месец дана одустали и исписали се.
„То вам све говори. Ми смо, у принципу, урадили све што је до нас. Сада зависи све од Министарства. Немамо полугу да било шта променимо по том питању, докле год Министарство не буде нешто урадило. Ми можемо само да одржавамо ову тему актуелном, а без озбиљне стратегије државе у решавању овог питања, ми врло мало можемо да урадимо. После предлога наше платформе, имали смо састанак са представницима министарства у децембру и тада нам је обећана анализа. Ту анализу до дана данашњег нисмо добили“, каже декан.
Пре 10 година било 26 студената – сада ниједан
Наглашава да је пре деценију било чак 26 студената заинтересованих за наставнички смер. А сада ниједан.
„Очекујем да ће и ове године бити јако лоша заинтересованост, можда нећемо имати ниједног бруцоша, јер зашто би млади уписивали нешто ако нису мотивисани? Образовање није приоритет ове државе и то је очигледно, а требало би да буде, јер ако немате квалитетно обрзаовање, нећете имати ни војску ни здравство ни судство, ниједну грану од онога што треба да представља стуб државе“.
Иако је заинтересованост за хемију лоша, ипак су најугроженији математика, физика и информатика. Наставника ових предмета нема ни за лек.
Математички факултет има друге смерове за којима влада интересовање студената, али смер који школује наставнике математике је најмање популаран. Хемија се полако приближава овим предметима, наши наставници постају дефицитарни и то је очигледно. Пад интересовања се бележи и на Филолошком, Филозофском и Географском факултету, али опет, има студената само што неће у просвету. Рецимо, студенти филозофије који уписују историју могу да се ангажују и на другим пословима, али неће да раде у настави. Слична ситуација је и на Географском „, истиче он.
„Примања наставника испод сваког достојанства“
Декан Физичког факултета Иван Делча у разговору за Нова.рс подсећа на прошлогодишњи сценарио када је смер за општу физику на ком се школују наставници овог предмета, уписао само један бруцош.
Како истиче, то и није било превелико изненађење с обзиром да је та година била осма по реду како траје тренд пада интересовања за наставника физике.
Ако се наредних година нико не буде пријављивао, имаћемо озбиљан проблем, а сви знамо шта је разлог томе. Млади људи у Србији не желе да буду наставници, да раде у школи, јер је професија деградирана и системски уништавана годинама. Друштво према наставницима нема никаквог поштовања, а примања су им испод сваког људског достојанства“, објашњава он.
Подсећа на њихову заједничку платформу која је још увек на „чекању“.
„Један од предлога је да се уведу посебне стипендије за студенте који уписују наставничке факултете, али и да се поправи материјални положај наставника. За то је неопходно значајно повећати плате. Плате у просвети треба да буду за 30 до 50 одсто више од просечних у Републици Србији. Док власт и они чија је улога промена система, не схвате да је образовање основа друштва, неће нам бити боље и немамо чему да се надамо. Здравље јесте најважније, али ко ће да образује и припрема будуће лекаре, ако немамо наставнике, ако деца у основној школи немају часове, а да не говорим о каснијем школовању“, сматра он.
Министарка: Донећемо закон о финансирању високог образовања
Редакција нашег портала контактирала је министарку просвете Славицу Ђукић Дејановић, како би нам рекла шта ће то држава предузети поводом ових алармантних података о дефициту и наставника и студената.
„Повећали смо стипендије за студенте друге и треће године наставничких смерова, тако да она сада износи 19.800 динара. Што се тиче дефицита наставника, доноси се закон о финансирању високог образовања, та тема ће наћи своје место, али ћемо се договорити да радимо стимулационе мере и на други начин. Иначе, читав регион и Европа имају проблем у педагошком избору и едукацији ових истих смерова, који су и код нас дефицитарни“, истиче она.
Slavica Đukić Dejanović Foto:Vesna Lalić/Nova.rs
Сања Радовановић Нова
