Можда званична Србија још није признала Косово као државу, али пример продавнице обуће из центра Београда која својим купцима нуди и робу на чијој се декларацији као земља порекла води Република Косово – показује да домаћи трговци немају проблем са тим.
Тако се ових дана у једној од београдских продавница обуће, између осталих брендова, може купити и обућа произвођача Герис из Феризаја (Урошевац) са Косова.
Осим назива артикла и других појединости о саставу у овом случају конкретно женских папуча, начину одржавања, величини, на декларацији се као земља порекла наводи „Феризај, Р. Косово“.
– Основно је да мора да се поштује минимум прописа, што значи да у овом конкретном случају није смело да се деси да се у продавницама нађе роба на којој је декларација Република Косово. Међутим, ми смо и пре неколико година имали сличан случај, радило се о пластичној роби која је такође пореклом са Косова – каже за Данас Петар Богосављевић из Покрета потрошача Београда.
Тржишни инспектори су, тврди он, ти који би требало да онемогуће да се оваква роба нађе у продаји.
– Чињеница је да је направљен пропуст, али верујем да инспектори који су радили инспекцију не би дозволили да роба овако декларисана уђе у Србију. Ако, с друге стране, роба није прошла инспекцију онда се поставља питање на који начин је доспела на рафове – напомиње Богосављевић.
И док је декларисано као произведено у Републици Косово непожељно, трговинска размена са Косовом (које је означено звездицом) годинама одлично функционише. То потврђују и подаци Привредне коморе Србије, према којима је у првих шест месеци ове године забележен укупан промет између Србије и Косова од 231,9 милиона евра, што је за 10,3 одсто више у односу на исти период прошле године.
– Испоруке су износиле 220,1 милиона евра и биле су веће за 10,7 одсто у односу на исти период 2017, а набавке су 11,7 милиона евра и биле су веће за 3,1 одсто у односу на исти период прошле године. У размени је остварен суфицит од 208,4 милиона евра – наводе у ПКС за наш лист.
Најважнији испоручени производи од јануара до јуна ове године били су, истичу у ПКС, гасна уља; вода, моторни бензин, уље од сунцокрета, шећер, препарати за прање и чишћење, кукуруз и пшеница остала, као и безалкохолна пића.
Са Косова у Србију у првој половини године највише је дошло различитих врста цеви, али и електричне енергије, отпадака од рафинисаног бакра, смрзнутих малина, али и радијатора.
Љ. Буквић Данас
