Као да је јуче било, памти Гвозден Даговић, Ужичанин, кад је 1953. први пут видео љубав свог живота.
И она, Даница, Банаћанка, до детаља се сећа тог тренутка.
Јуче су се сећали тог дана јер су прославили 60 година срећног брака.
Жена носи сваки брак
Имали су четири аутомобила: „фићу“, „трабанта“, „кеца“ и „осмицу“. Њима су уздуж и попреко прокрстарили Југославију. Поред своје куће, шест кућа су Гвозденовом брату и сестрама направили.
– Жена носи сваки брак и одржава га. Муж је стуб који може да иструне и сломи се – отворио је душу старачку Гвозден, заклапајући капију на којој је испратио госта.
– Давно је прошла младост – зборио је Гвозден (87), листајући породични албум.
– И старост је лепа. Треба уживати у сваком тренутку, а ја сам то уз тебе навикла – узвратила је Даница (81).
Љубав је путоказ за срећу и дуговечност, углас ће Даговићи.
Враћају филм на судбоносну 1953. годину. Даница, по струци конфекцијска моделарка, дошла је из родног Зрењанина у Ужице због посла у „Цвети Дабић“. У истом предузећу радио је и Гвозден, мајстор бравар.
– Била је игранка, свирао сам бубњеве. Опазио сам девојку, толико лепу да сам оставио бубњеве и усред свирке јој пришао. Први поглед је пресудио – признаје Гвозден.
– Скочио је са бине и почео да се кревељи. Опоменула сам га: „Младићу, можете ли пристојније да играте? Ако не, испратите ме до столице“ – надовезује се Даница.
Венчали су се 1955.
– Није се имало пара за свадбу, па смо решили да љубав озваничимо путовањем на Раб – присећа се.
– Али уместо Даговић, у СУП-у су погрешно откуцали презиме Драговић. Због те грешке нам нису дали исту собу. Ту се задесио Влајко Брковић, директор Ваљаонице бакра. Он је објаснио да смо супружници – каже Даница.
Двориштем се ширио мирис вруће проје. У рерни се крчкала сарма. Пристигла је и слављеничка торта. За ову прилику она је обукла српску градску њеним рукама везену, а он шумадијску ношњу.
Владимир Лојаница блиц
