МЛАДИ у Србији свој дан, 12. август, дочекују као незапослени, политички неактивни, разочарани, без материјалних могућности да заснују породицу, са жељом да оду одавде.
Њихов положај је, оцењује Јелена Милановић, председник УО Кровне организације младих (КОМС), незадовољавајући – чак две трећине издржавају родитељи, свака друга млада особа нема посао, 70 одсто изјављује да жели да се одсели, а они који су чланови политичких странака учлањују се само да би добили посао.
Истраживања на која се КОМС позива показују и да 45,9 одсто млађих од 30 сматра да је државни посао најбољи, а више од половине мисли да не може својим радом да заради за живот. У ово су посебно убеђени житељи источне и јужне Србије. Половина ове популације каже да ово неће бити могуће све до 2020. године.
Такође, за активно учешће у друштвено-политичким дешавањима у земљи заинтересован је тек сваки десети, а више од 60 одсто њих изјашњава се да нема поверења у политичке партије.
– Сви данас констатују да је највећи проблем то што су млади немотивисани, а ми одговарамо да то није проблем, већ резултат свеукупне ситуације. Не укључују се у политику јер не желе да буду само декорација и да уместо њих одлучује неко „веће стараца“. Желе да заиста играју кључну улогу у креирању своје будућности – каже Миловановић.
Она помиње и неповољан материјални положај нових генерација, што због касног осамостаљивања, што због немогућности комбиновања рада и студирања. Образовни систем је нефлексибилан, а само седам одсто младих и студира и ради. Исти је проценат младих особа у парламенту, а скупштински Одбор за омладину и спорт не постоји од 2012. Они су убеђени да их политичке елите игноришу.
Какав је профил просечног „омладинца“ у Србији? Он у највећем броју случајева има завршену средњу школу, углавном је без сталног посла, није се ни финансијски, ни стамбено осамосталио, не похађа никакве додатне обуке и дошколовања, није задовољан политиком, ни медијима, мисли да су криминал и вршњачко насиље главне безбедносне претње, верује да су алкохол и дрога лако доступни…
Проценат оних који су напустили започето школовање релативно је мали – из средње школе отишло је два одсто, док је факултетско образовање напустило четири одсто младих. Као разлоге у једнаком проценту наводе незаинтересованост за школовање, лоше оцене и финансијску ситуацију.
Занимљиво је и да посао активно тражи тек 10 одсто испитаника, а 5,3 одсто нити тражи посао нити се школују. И док су запослени махом мушкарци између 25 и 30 година, студенти су у већини случајева девојке, и то из градских насеља. Такође, момци који још зависе од родитеља то образлажу недостатаком новца, док је за девојке пресудна жеља да остану са мамом и татом.
Већина младих своју економску ситуацију описује као просечну, трећина је описује као добру, док је 9,9 одсто описује као лошу или изразито лошу.
Што се тиче здравља, сваки трећи омладинац је пушач, а сваки други је у току претходног месеца пио алкохол. Сваки десети га пије више пута недељно, а млади у просеку први пут пробају алкохол са 16 година. С марихуаном редовно има посла око шест одсто ове популације.
ГЛАСА ИХ ТЕК 44 ОДСТО
Скоро половина млађих од 30 верује војсци, а нешто више од трећине полицији. Далеко испод њих су све остале полуге државног система. Око 44 одсто младих са правом гласа гласало је на локалним, покрајинским, парламентарним или председничким изборима у протекле четири године.
В Црњански Спасојевић, Новости
