На два слична међународна тестирања ученици нижих разреда основне школе показали су знање које је изнад просека, док су ученици виших разреда били на зачељу листе и показали знање испод просека.
У првом случају ради се о ТИМСС истраживању, чији су резултати објављени крајем новембра прошле године, а у другом су узети ранији резултати ПИСА теста, с обзиром на то да на последнејм, које је у свету рађано 2015. године, Србија није учествовала.
Како је раније саопштило Министарство просвете, ученици четвртог разреда основне школе заузели су 24. место из природних наука и 27. место из математике од 49 земаља које су учествовале у ТИМСС истраживању у оквиру којег се прате трендови у постигнућима ученика у области математике и природних наука.
Ово је најбољи успех који је Србија постигла од када наша земља учествује у овом великом међународном истраживању. Међу више од пола милиона ђака из целог света, учествовало је 4.036 ученика из 160 школа у Србији. Српски ученици са освојених 525 бодова на тесту из природних наука и 518 бодова на тесту из математике се налазе изнад просека, који износи 500 бодова.
С друге стране, на ранијим ПИСА тестовима, ученици виших разреда показивали су веома низак праг такозваног употребног знања, а у последњем ПИСА тестирању, српски ђаци нису ни учествовали.
Ђаци млађих разреда основне школе, тако, показали су на ТИМСС тестирању да знају да повезују научено и да то знају практично да примене, док су нам резултати ранијих ПИСА тестирања показали да су наши ученици виших разреда функционално неписмени, односно да научено не знају да примене у пракси. Зашто је то тако?
Шта нам то поручује
Родитељи оправдано постављају питање због чега су њихова деца у савладавању градива до четвртог разреда изнад просека, док је њихово знање у вишим разредима далеко лошије.
Према оствареним резултатима може се закључити да учитељи добро раде свој посао, а да су резултати знатно лошији код наставника у предметној настави.
Национална координаторка ПИСА истраживања у Србији Драгица Павловић Бабић каже за Тањуг да одговор на то питање није једноставан, јер многи фактори доводе до образовног постигнућа.
– Међутим, када све те факторе саберемо и размислимо о њима, свакако је настава онај фактор који у највећој мери доприноси образовним постигнућима. Тако да одговоре на питање о овим разликама треба тражити у разликама у квалитету наставе код ученика у млађим и старијим разредима основне школе, а касније у средњим школама, јер нам ПИСА пада у првом разреду средње школе – рекла је Павловић Бабић за Тањуг.
Све стаје кад се огласи звонце
Она каже да је предност разредне наставе у млађим разредима то што учитељ са ученицима проводи готово све време, па може боље да користи време и садржаје једног предмета да повезује са садржајима другог, а то је оно што се тражи у задацима ТИМСС истраживања.
– То је много мање у прилици наставник који ради у предметној настави, који има на располагању 45 минута, звонило је, час се завршио и све стаје тог тренутка – објашњава.
Такође, иницијално образовање наставника може да објасни део ових разлика, јер, како каже, школујући се на Учитељском факултету будући наставници добијају значајан фонд часова из предмета који се тичу саме наставе, као што су педагошка психологија, развојна психологија, дидактика, методике наставе.
– Док у предметној настави можете да имате наставника који никада није слушао ниједан од тих предмета или слушао веома мало током иницијалног образовања. Такође, питање је да ли се спремао да буде наставник у професионалном животу или је некако случајно залутао у просвету – појашњава Павловић Бабић.
Шарчевић: Залутали наставници
Да учитељи „владају ситуацијом“ до четвртог разреда сагласан је и министар поросвете Младен Шарчевић и додаје да се млади људи избором Учитељског факултета опредељују да ће радни век провести у учионици.
Младен Шарчевић
– Наставник хемије може да ради у лабораторији, наставник математике као програмер, географ у туризму. Многи од њих када су бирали позив можда су и залутали. Каква је селекција радјена, јел неко анализирао – није – примећује Шарчевић.
Он каже да у Финској за просвету одвајају највише пара и да је направљена таква селекција да су у просвети најбољи људи, док се у Србији све заснива на ентузијазму.
– Ако је директор педагошки руководилац школе, а не само менаџер, ако је њему у опису посла унапређивање васпитно-образовног рада, значи квалитета, онда то мора да почне да ради – каже Шарчевић.
Једно од решења, сагласни су наши саговорници, је и обука наставника како би се побољшао квалитет рада у учионици.
Организатор ПИСА тестирања – ОЕЦД, Организација за економску сарадњу и развој, такође је указала да усавршавање и квалитет наставника морају бити у центру пажње да би се постигао успех.
