Како преноси Коссев, Све се, до коначног споразума, мора реализовати у року од годину дана, документ прецизира.
Овај нон пејпер је немачко-француска иницијатива усмерена ка нормализацији односа између Косова и Србије, под покровитељством високог представника Европске уније за спољну политику и безбедност, Жозепа Бореља и специјалног представника Европске уније за Косово и Србију, Мирослава Лајчака.
Документ показује да се то ради уз подршку држава чланица ЕУ и Сједињених Држава.
Ово писмо, неформално, у једној од главних тачака предвиђа стварање аутономије са проширеном самоуправом и сопственим институцијама.
Аутономни округ северног Косова
„Обе стране се слажу око успостављања Атономног округа северног Косова као посебне административне јединице регионалне самоуправе на Косову која има право да усваја законодавство у регионалној економији, финансијама, имовини, инфраструктури, култури, образовању, здравству, социјалној заштити, правди, услугама, становању, урбаном развоју и европској сарадњи у складу са Уставом Косова и законодавством о локалној самоуправи“, наводи се у једној од главних тачака документа који је обезбедио „Албаниан Пост“.
„Аутономни округ северног Косова обухватиће територије Звечана и његових 35 села, Лепосавића и 72 села, Северне Митровице и оближњих катастарских зона и Зубиног Потока и 63 околна села“, наводи се даље у плану.
Овај аутономни округ представљен у писму „имаће гувернера који представља Владу Косова, Скупштину која представља народ и Извршно веће које ће бити заједничко тело Аутономног окуга, Владе Косова, Владе Србије и Европског парламента“.
Привилегован статус СПЦ
Друга тачка предвиђена немачко-француским документом је статус српских цркава.
„Српска православна црква биће призната, њена имовина биће неприкосновена и уживаће привилегован статус у више од 40 главних цркава“.
Такође је прецизирано да би „Цркву и њену утрашњу организацију требало признати као самоуправну странку политичког и уставног система Косова, да власништво треба да буде неприкосновено и да ужива привилегован статус“.
„Заштићена подручја треба да укључују више од 40 цркава и културних знаменитости. Православну цркву на Косову, као суштински део Српске православне цркве, у складу са уставним променама, требало би да води патријарх Српске православне цркве која би требало да има седиште у Пећкој Патријаршији“.
Оно што Косово добија овим споразумом јесте да Србија неће приговарати косовским захтевима за чланство у међународним институцијама.
Такође, још једна важна тачка овог нон пејпера је стварање економске зоне као катализатора и подстицаја за економски развој у обе државе.
Слободна економска зона
Ово је назначено „у концепту европских региона како би се осигурало успостављање слободне економске зоне“ која би се протезала на регион Митровице и Новог Пазара.
Обе земље наставиле би са идејом да „ниједна од њих не може представљати другу државу на међународном плану или деловати у име друге државе“, додаје се у документу.
Испод је истакнута чињеница да ће ове две државе поштовати суверенитет једна друге на својим територијама.
Наравно, потписивање овог документа значило би измене устава обе земље, а затим и међусобно признавање након уставних и територијалних преуређења.
Нон пејпер указује и на неке друге тачке, о томе шта би се примењивало након постизања овог споразума.
„Обе стране ће разменити сталне мисије. Оне ће бити основане у одговарајућем седишту својих влада. Практична питања везана за успостављање мисије биће решавана у складу са Бечком конвенцијом о дипломатским односима“, наводи се у документу.
Савет за узајамно пријатељство
„Обе стране ће успоставити Савет за узајамно пријатељство који ће сваке године сазивати владе обе државе како би се осигурала примена споразума који је правно обавезујући и промовисала билатерална сарадња у свим областима од интереса. Заједнички ће проширити перспективу за европске интеграције“.
Први састанак између Куртија и Вучића, на ком се очекује да се разговара о овим тачкама биће одржан следећег месеца у Паризу.
Ова фаза преговора, која предлаже потписивање овог споразума кулминирала би у септембру 2022. године, где би Борељ извештавао Генералну скупштину при Уједињеним нацијама на основу мандата предвиђеног Резолуцијом А/64/Л.65/Рев.1.
Аутори нон пејпера предвиђају да ће, не само преговоре, већ и своје потписе дати двојица актуелних лидера две државе – косовски премијер Аљбин Курти и председник Србије Александар Вучић.
