Пре 2012. године, овај датум се обележавао на првим часовима у свим основним и средњим школама у Србији од 2005. године.
У Србији, али и многим земљама широм света, 11. новембар слави се као Дан примирја у Првом светском рату, чијим су потписивањем, у 11 сати у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша у шуми Компјењ у Француској, силе Антанте и Немачка окончале сукоб пре 103 године. Након тога преговори о условима мира су настављени, а потом и договорени, али тек Версајским миром 28. јуна 1919. године, чиме је Први светски рат и званично окончан.
Документ који је углавном саставио француски маршал и врховни командант савезничких војски Фердинанд Фош у основи је предвиђао прекид непријатељства, повлачење немачких трупа иза граница, неуништавање инфраструктуре, размену заробљеника, обећање репарација, уништавање немачких ратних бродова и подморница, као и поступање током примирја.
Дан примирја се обележава у свим земљама-потписницама споразума, а у српској јавности влада мишљење да је добро и важно да славимо 11. новембар, као и остале земље, а не 13. кад је потписано београдско примирје јер тиме Србија стаје у ред земаља које су се пре 100 година бориле за слободу и бољу будућност.
Наталијина рамонда
Као главни мотив за амблем овог празника користи се цвет Наталијине рамонде, која се налази на списку ретких, угрожених и ендемичних биљака Европе, а у Србији је заштићена законом као природна реткост. Овај цвет је у ботаници познат и као цвет феникс јер и кад се потпуно осуши, уколико се залије, може да оживи. Отуда и симболика „поновоног рађања“ Србије која је успела да се опорави након страдања.
Биљку је 1884. године у околини Ниша открио доктор Сава Петровић, дворски лекар краља Милана Обреновћа. Заједно са Јосифом Панчићем описао је ову врсту и дао јој име по краљици Наталији. Осим у Србији, Наталијина рамонда расте још само у Грчкој и Македонији, одн. на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан, поприште најжешћих борби на Солунском фронту током Првог светског рата.
Осим рамонде, у амблему се појављује и мотив траке Албанске споменице, која се налази изнад цвета. Препорука је да се овај амблем носи на реверу у недељи која претходи празнику, као и на сам дан празника.
Током утакмице Лиге шампиона између Црвене звезде и Ливерпула 2018. године, немачки тренер Јирген Клоп и фудбалери Ливерпула изашли су на терен стадиона „Рајко Митић“ носећи овај симбол на својој опреми, чиме су одали почаст жртвама Првог светског рата, али и стекли симпатије домаћих навијача.
За време празника веће трговине и угоститељи радиће уобичајеним радним временом или са минималним изменама.
Предузеће Пошта Србије саопштило је да ће на државни празник радити дежурне поште у Београду, Нишу, Новом Саду, Крагујевцу и другим већим градовима, као и поште на граничним и административним прелазима – укупно 39 експозитура.
В. Маричић Данас
