Могуће да она тако схвата своју државну, страначку, али и приватну улогу у друштву јер у последње време свој лични простор на друштвеној мрежи користи за дискредитацију медија који нису под контролом власти и политичких супарника, пре свега председника Странке слободе и правде Драгана Ђиласа, измонтираним снимцима које презумају режимске телевизије и пуштају као спотове за као да су изборни маркетинг.
Она је на телевизији Пинк јуче одбацила наводе да тиме „таргетира и дехуманизује“ Ђиласа, уверена да само износи чињенице и показује шта је Ђилас радио док је био на власти.
Ђилас се пак пита зашто власт појачава нападе на њега кад ССП и њега нико не подржава.
„Ту је кључно питање, а што они појачавају ионако невероватне нападе на мене овим спотовима кад ССП и мене нико не подржава“, навео је он за портал Нова.
Извори блиски СНС и круговима око Бранабић кажу да она, осим што то жели, и мора тиме да се бави будући да је повереница СНС за Београд, па јој мало ангажовања у том смислу неће скодити.
С друге стране, наши извори наводе и да је ова појачана негативна кампања према Ђиласу део већ утврђене и добро познате стратегије напредњака да нападају све и сваког ко се било на који начин истиче на политичој сцени, нешто значи у јавном мнењу и има потенцијал да угрози рејтинг лидеру Александру Вучићу.
Напади најпре крећу од високих функционера СНС који су неретко и чланови владе, њихове изјаве преузимају таблоиди на својим насловним странама а све заврши у Скупштини Србије ма шта да је на дневном реду.
Овог пута Ђилас, који је под сталним ударом напредњака, има бар два додатна разлога за појачане нападе на њега, објашњавају наши саговорници.
Најпре је Демостат, кредибилна агенција за истраживање јавног мнења, недавно изашао са истраживањем које показује да ССП у Београду има 16,8 одсто, а заједно са осталом опозицијом има 26, 5 одсто и потенцијал да оствари добар резултат у главном граду који би можда био довољан и за победу, кажу наши извори.
Како додају, до овог истраживања јавност је била „информисана“ а напредњачка јавност уљуљкивана да је опозиција на три или четири одсто те да нема никакве шансе на изборима.
Бројка од 16,8 одсто, далеко је већа од оног што напредњачка и колебљива јавност жели да чује, па су напредњаци морали да појачају дискредитацију и сатанизацију Ђиласа.
Тих 16,8 процената до избора, кажу наши извори морају бити смањени на сваки начин.
Како објашњавају, Вучић је врло свестан да гласаче опозције тешко може да привуче ка себи, али то и није његов циљ.
Циљ је да део потенцијалних гласача опозиције остане код куће на дан избора јер има се сви кандидати опозиционих странака из овог или оног разлога не допадају и не верују у њих.
Наши саговорници указују на то да Вучићу наравно одговара да против себе има кандидата чију ће кредибилност поткопавати на све могуће начине.
То се подсетимо десило и Здравку Поношу, потпреседнику Народне странке, чије се име поменуло као могућност да буде председнички кандидат опозиције.
Други разлог, како наводе наши саговоници, је и Ђиласова посета Вашингтону и разговор са специјалоним изаслаником САД Габријелом Ескобаром, што је напредњаке „утукло“, јер су веровали да само Вучић има ексклузивитет да разговара са светским државницима.
Резултати Демостата
Истраживање Демостата покзује да је СП на 16,8 одсто, Народна странка два одсто, Демократска странка 1,5 одсто, Покрет слободних грађана 1,7 док се за „уједињену опозицију“ што је био ранији назив странака из ове групације (без ПСГ), изјашњава још 4,5 одсто. Укупно то је 26,5 одсто, наспрам 38,9 одсто за Српску напреду странку и 6,2 одсто за СПС. Не давимо Београд им шест одсто, а Еколошки покрет Александра Јовановића Ћуте 1,3 одсто. Доста је било има 4 одсто, Двери 2 одсто. Демократска странка Србије је на 2 одсто, а Покрет обнове краљевине Србије на 2,2. Заветници имају 1,9 одсто, а СРС 1,4, СДП и ЛДП су испод један одсто, док се за понуђен одговор „неко нов“ определило 1,7 одсто.
Лидија Валтнер Данас
