Дачић је потписао Одлуку о расписивању републичког референдума о потврђивању Акта о промени Устава након седнице Скупштине Србије.
Посланици су раније данас усвојили Акт о промени Устава Србије, Уставни закон за спровођење Акта о промени Устава и Одлуку о расписивању републичког референдума ради потврђивања Акта о промени Устава.
Тиме су се стекли услови да председник Скупштине Србије Ивица Дачић распише референдум о Уставу за 16. јануар 2022. године, у времену од 7 до 20 часова.
Како пише у одлуци о расписивању републичког рефререндума, грађани ће се изјаснити о референдумском питању: „Да ли сте за потврђивање Акта о промени Устава Републике Србије?“
Када је реч о предложеним променама Устава, оне се односе на део о правосуђу, а како је у току данашње расправе истакла министарка правде Маја Поповић „циљ промене Устава је повећање правне сигурности грађана“ јер им само независно судство и самостално јавно тужилаштво гарантују заштиту права у судским поступцима.
„Промене Устава предвиђене су као активност акционим планом за преговарачко поглавље 23. Реформе у области правосуђа и услов су за даљу реформу правног система и најзначајнија реформа у области владавине права која представља основну вредност сваког демократског друштва и један је од приоритета Европске уније“, рекла је Поповић.
Министарка је објаснила да се политика искључује из избора судија и тужилаца, те да судије више неће бирати Скупштина, већ Високи савет судства (ВСС).
ВСС ће чинити шесторо судија које бирају њихове колеге, четири члана из реда истакнутих правника које бира скупштина двотрећинском већином и председник врховног суда по положају.
Тужиоце ће бирати Високи савет тужилаца (ВСТ) који има 11 чланова, петоро бирају тужиоци, четворо бира Скупштина на предлог одбора двотрећинском већином, а врховни јавни тужилац и министар правде су чланови по пложају.
Министарка је објаснила и како ће се бирати кадрови кад нема двотрећинске већине или тропетинске већине и рекла да комисију за избор чине председник Скупштине, председник Уставног суда, председник Врховног суда, врховни тужилац и Заштитник грађана.
Уставне промене односе се и на сталност судијске функције, на враћање назива Врховни суд и јачање функције тужилаца.
