БДП Србије је за 2020. годину по сталним ценама био 5.370 милијарди динара или 45,7 милијарди евра, а ниво новчане масе у истој години је био 1.554 милијарде динара или 13,3 милијарде евра. Сличан тренд је у 2021. години са растом БДП-а и новчаном масом од 14,3 милијарди евра.
Научна фантастика је да се са 3,5 пута мањом количином динара од износа БДП-а могу платити домаћа роба и услуге, узимајући у обзир и коефицијент брзине оптицаја новца.
Народна банка Србије (НБС) заборавља да је основни задатак сваке централне банке да обезбеди потребну количину домаћег новца за плаћање роба и услуга на њеној територији.
Потребна количина је оптималан однос оперативних динара (агрегат М2) према домаћем БДП-у.
Постоје две велике аномалије у вези са количином новца. Ако новчана маса превазилази потребан ниво, најчешће долази до инфлације. Обрнуто, недостатак новчане масе изазива застрашујућу неликвидност привреде и грађана, као што је случај тренутно у Србији.
Минимални ниво оперативних динара у односу на БДП је 50 одсто. Девизни депозити и девизна штедња нису оперативни новац јер нису предмет свакодневних трансакција. Раст новчане масе је условљен секундарном емисијом новца преко кредитне активности пословних банака.
НБС није хтела или није знала да стимулише пословне банке да емитују довољно кредита. Истовремено, примарну емисију је практично препустила пословним банкама.
Тако се десио парадокс да су кредити становништву порасли на осам милијарди евра, а за привреду пали на 11,4 милијарди.
Ако укључимо противзакониту индексацију кредита грађанима и привреди и лабаву девизну контролу која је узрок огромног и легалног одливања девиза из земље, јасно је да је неопходна темељна реформа финансијског система Србије.
Борислав Боровић
председник Одбора Народне странке за привреду и финансије
