Врању су, ипак, плате шаролике. Веће зараде од поменутог просека имају локални градски функционери и директори јавних установа и предузећа. Незванично просек износи око 80.000 динара.
Међу „богатије“ по зарадама су и директори државних јавних предузећа, као што су „Пошта“, „Телеком“, „Електродистрибуција“, „Путеви Србије“.
Са друге стране, испод просека у Врању зарађују запослени у компанијама „Јумко“, „Симпо“. Месечна плата им је између 35.000 и 40.000 динара.
Већи просек у привреди имају радници у компанијама БАТ и „Алфа плам“, док су радничке зараде око просека у недавно отворенној фабрици турске компаније „Теклас“.
У приватним предузећима, према информацијама које смо добили, послодавци раднике „осигуравају“ на минималну цену рада од око 35.000 динара, а они који имају могућност исплаћују одређене бонусе у кешу, који не улази у социјално и пензионо осигурање.
Сходно томе, а имајући у виду последња поскупљења хране, питали смо грађане Врања на шта им највише новца месечно одлази.
– Највећи део моје зараде, од око 45.000 динара, одлази на храну и плаћање струје и комуналних услуга – каже нам таксиста Вељко Савић.
Истовремено, радници „Јумка“ и „Симпа“, који су у у оно „златно време“ овдашње индустрије били навикнути на редовне и високе зараде, па чак и на чувену „тринаесту плату“, сада са актуелним зарадама тек могу да преживе.
– Зараде су испод државног просека, а цене потпуно „београдске“, односно високе, поготову у великим хиперм
аркетима. Цена горива довела је и до поскупљења на пијаци. Све клизи у сиромаштво и све тежу социјалну ситуацију јер се не отварају нова радна места – жали се Вељко А. радник „Јумка“.
Пензионери су најуредније платише струје и комуналних услуга. Отуда се многе вишечлане породице ослањају на њихова примања, а неретко се дешава да баке и деке финасирају и по две генерације укућана.
-Има и оних којима је живот у Врању лагодан. Углавном су то они који раде у државним јавним предузећима, али и у „Алфи“ и БАТ-у. Број тих људи је мали. Млади из Врања одлазе најчешће у Београд да би себи обезбедили егзистенцију и шансу за бољи живот – каже нам Дара Остојић, пензионерка.
Требало би отварање сваке нове фабрике за Врањанце да представља бољитак, али није баш тако. Сви они памте када је компанија „Геокс“ преко ноћи затворила своју фабрику и оставила на улици 1.200 радника.
– Сада је ово само нека врста куповине социјалног мира јер одавно не постоји никаква стратегија за економски развој града. Овде су дошле компаније из Београда које раде своје послове, остављајући локална предузећа без посла, а самим тим и људе без радних места – упозорава Слободан Ристић, који се бави пословима кетеринга.
Врањанци се у оваквој економској ситуацији суочавају и са поскупљењем занатских услуга, чији је квалитет одласком водоинсталатера, молера и мајстора грађевине на рад у Словенију и Хрватску, у константном опадању.
-Навикли смо на муку и са муком живимо. Да нам није рођака на селу, где се снадбевамом животним намирницама, било би нам још теже – каже Сава Пантић, који ради као ноћни чувар на грађевинском стоваришту у околини Врања. Како каже, зарађује 40.000 динара, има трочлану породицу, а супруга је остала без посла када се затворио „Геокс“.
Грађани су за Данас опислаи своју ситуацију, а ми смо покушали да израчунамо шта све од хране могу да купе Врањанци, чија је просечна плата 55.719 динара, коју најчешће примају у два дела.
Од хране могу да купе, уколико не плате комуналије, не купе одећу, обућу, гориво или сличне потрепштине:
– 3.714 јаја,
– 293 литара јестивог уља,
– 687 килограма шећера,
– 1.238 „народног“ хлеба
– 69,6 килограма јунећег меса,
– 214 килограма свежег пилећег,
– 586 боца газираних сокова.
Колико коштају комуналије
Вода по кубном метру у Врању кошта 114,80 динара, па ако је просечна потрошња десет кубика, онда би за то требало платити 1.200 динара.
За изношење смећа се по квадрату плаћа 8,47 динара, а за двориште 0,40 динара, на шта се додаје и 95 динара трошкова за димњачара, што просечно износи 1.300 динара. Они који су прикључени на даљинско грејање током свих 12 месеци, месечно плаћају око 5.000 динара.
В. Ристић Данас
