Доносимо вам приче о активним грађанима који су решили да део свог времена посвете да направе неку промену набоље у својој улици, месту, граду. Сазнајемо од њих како они доживљавају активизам и шта их мотивише да раде за колективно добро. Следећа таква прича долази нам из Топлог Дола, од Срђана Цетковића из Удружења „Ја волим Топли До“.
Када питате људе каква осећања гаје према свом завичају, већина ће рећи позитивна, носталгична, топла. Када их, међутим, питате шта су урадили за свој завичај, вероватно ћете наићи на непријатно ћутање. Уколико, међутим, то питање поставите Срђану Цветковићу из удружења “Ја волим Топли До”, говориће вам о одбрани природних лепота свог краја, Фестивалу слободних река и планина, снази старопланинских водопада, вредним сточарима из Топлог Дола.
– Због чега је активизам важан?
Човек који успе да допринесе својој најближој околини, свом селу, свом граду, својој држави, планети, онај ко уради нека дела која остају иза њега – та дела га остављају живог и после његове смрти.
– Која је била иницијална каписла да покренете иницијативу?
Ја сам пореклом са Старе планине али сам и љубитељ природе, здравог начина живота. Конкретна идеја о обнови Топлог Дола и формирању удружења родила се на барикадама, током одбране од инвеститора који је хтео на насилан начин да спроведе сулуду идеју да Топлодолску реку и њене водопаде, бисер Старе планине и Србије, битно осакати градњом деривационе мини-хидроелектране. Ту се створила кошница људи који су се увезали око иницијативе “Одбранимо реке Старе планине”. Иако међусобно различити, ти људи су створили енергију која се прелила у разне еколошке, па чак, у мањој мери, и политичке иницијативе.
– Да ли сте некада (и када) пожелели да одустанете?
Сваки пут, као и сваки човек када се умори, када му нешто не иде од руке, када добије негативан одговор од организације за коју мисли да би требало да га подржи, када се осети сам и недовољно испоштован и подржан, чак и од неких својих сарадника. Али, то траје кратко, окрећемо други лист, човек се одмори и опет га ухвати воља, жеља, дођу и лепе ствари. Оно што га мотивише је да, када погледа иза себе и види промене које је издејствовао са својим сарадницима и својом упорношћу… Онда види ипак неки смисао и корист. То га мотивише да даље дела упркос тешкоћама и засићењу који неминовно долазе у неким тренуцима.
– Који су били највећи изазови током активистичке борбе?
Прво, проблеми са људима. У Топлом Долу, рецимо, између традиционалних мештана, сточара, активиста, млађих људи и људи која долазе ту, купују плацеве, куће – ту се јављају разни интереси и идеје, неслагања, па и сукоби. То је битан корпус проблема када се ради активизам у једној оваквој средини. Други, а можда и главни проблем јесу ограничени материјални ресурси. За све наше лепе идеје увек су проблем финансије, увек смо ограничени, скучени, принуђени да се сналазимо, да одлажемо. Трећи проблем је тај што немамо увек подршку локалне самоуправе и државе
– Најзначајнији тренутак, односно тренутак у ком сте помислили да је вредело труда?
То су они лепи тренуци после неке акције када видите уређен простор, засађене шуме, обновљену цркву, обновљене куће, сеоски водовод, одбрањену реку… Сво то благо које сте са својим сарадницима, пријатељима, помагачима заједно сачували за будућа поколења и отели од заборава, пропадања.
– По(р)ука будућим активистима…
Живи, ради, остави иза себе траг… Мењај свет на боље!
– Подршка кроз промени.рс нам је значајна због…
Осећаја да нисмо сами, да имамо подршку неких људи и организација. На тај начин се лакше хватамо у коштац са нашим замислима и остварењем наших идеја. Ваша подршка нам је нека врста савезништва с којим се осећамо јачим психолошки, а и материјално.
Аутор фотографија МРЦН.
