Председник Народне странке Вук Јеремић изјавио је данас да би чланство самопроглашеног “Косова” у УН проузроковало даљу нестабилност у региону и незаустављиво водило стварању „Велике Албаније“ у којој би Албанци „преузели српске светиње“, односно већ постојећа аутокефална Албанска православна црква преузела управљање над богомољама попут Пећке патријаршије, Грачанице и Високих Дечана.
„Чланство такозваног ’Косова’ у УН би незаустављиво водило стварању јединствене албанске државе на Балкану – неважно да ли за пет, десет или више година. Кажем незаустављиво, јер не постоји мирнодопски међународни механизам којим би се то могло спречити“, навео је Јеремић у ауторском тексту објављеном у листу „Данас“.
Јеремић, који је и бивши председник Генералне скупштине УН, додао је да би две пуноправне државе чланице УН које су одлучиле да се уједине и да у тој организацији од тада наступају заједно, конкретно Албанија и „Косово“, само требало да пошаљу заједничко писмо генералном секретару УН у којем би га обавестиле о тој својој одлуци.
„Око чланства у УН те нове, уједињене државе, не било никакве расправе, гласања, или могућности нечије употребе вета. Не би требало гајити илузије да би процес албанског уједињења могли да спрече Америка, Европа или интересни кругови у Тирани који би се тиме осетили угрожени“, навео је Јеремић.
Јеремић је подсетио да би, имајући у виду бројност албанске националне мањине у суседним земљама, оваквим преседаном створена јединствена албанска држава несумњиво гајила претензије према њима, проузрокујући даљу нестабилност у региону.
„Када је реч о светињама Српске православне цркве на Косову и Метохији, које би се у том случају нашле на територији јединствене албанске државе, међународно-правно афирмисане кроз чланство у УН, неизбежно би се отворило питање њиховог статуса“, навео је Јеремић.
„Општепозната норма у православном свету је да на територији једне државе може постојати и деловати само једна канонски призната помесна црква. Иако је током историје било повременог одступања од тог правила, тежња Васељенске патријаршије у Цариграду, прве међу једнакима у православном свету, јесте да то правило одржи, а са њим и своју посебност, имајући у виду да неупитно признање црквеног статуса мора стићи из Цариграда“, додао је Јеремић.
Јеремић је навео да би се, пошто је Албанска православна црква у потпуности аутокефална и призната у православном свету, покренула тема административног управљања српским светињама попут Пећке патријаршије, Грачанице или Високих Дечана.
„Албански званичници и историчари су до сада већ у више наврата отворено доводили у питање порекло православног културног наслеђа на Косову и Метохији, и то не само у УНЕСЦО-у. Стварање јединствене албанске државе би том деловању дало нови замах, а Цариград би се суочио са притисцима да ’пресуди’ у њихову корист, односно да призна албанско преузимање контроле над православним богомољама на територији новостворене државе“, додао је Јеремић.
Јеремић је истакао да повода за бригу даје случај “Православне цркве у Украјини”, којој је, упркос жестоком противљењу Руске православне цркве, Цариград 2019. године „доделио томос о аутокефалности”.
„Ако је Цариград био спреман да у решавању питања које се директно тиче нечијих идентитетских темеља одбаци став Московске патријаршије, неупоредиво утицајније него што је наша, чему онда ми можемо да се надамо“, упитао је Јеремић.
Јеремић је навео да повратак Косова и Метохије у уставно-правни поредак Србије „мора бити дугорочни циљ сваке одговорне власти, колико год то деловало неоствариво у светлу актуелних околности“.
„Требало би, међутим, имати у виду да су историјске прилике у којима се налазио српски народ бивале и знатно теже, као и да су односи у свету подложни променама. Зато не би требало губити наду, марљиво и системски радећи на снажењу наше економије, друштва и државе“, навео је Јеремић.
Јеремић је истакао да Србија, будући да је мала и недовољно развијена држава, мора разумети и пратити савремене токове и избегавати сукобе који би је могли скупо коштати.
„То подразумева и рационалан приступ решавању постојећих проблема у вези са Косовом и Метохијом, у које су укључени и актери чији се интереси данас разликују од наших – посебно имајући у виду чињеницу да нам је аутономни капацитет да заштитимо наш народ и светиње у покрајини значајно ограничен“, додао је Јеремић.
Јеремић је навео да је политика Народне странке „у вези са статусом наше јужне покрајине је јасна и непроменљива – Косово и Метохија је неотуђиви део Србије“, и подсетио да је ова странка приликом недавне скупштинске расправе о Косову и Метохији “предложила свеобухватну резолуцију у којој су наведени конкретни кораци које бисмо као држава требало да предузмемо на унутрашњем и спољнополитичком плану”.
