Председник Србије Александар Вучић изјавио је да није могао да стане иза Декларације која је донета са Самиту лидера ЕУ и Западног Балкана у Тирани, иако и сам текст документа и писања медија указују на супротно. Већ у првој тачки Декларације из Тиране наводи се да “ескалација агресорског рата Русије против Украјине угрожава глобални мир”, а затим се и апелује на земље Западног Балкана да се прилагоде санкцијама које је увела ЕУ.
Александар Вучић премишљао се да ли да отпутује на Самит у Тирану, али је због “велике штете” коју би могла да претрпи Србија ипак одлучио да оде на тај скуп. На питање да ли је стао иза донете Декларације, Вучић је у главном граду Албаније рекао да не може ни да седи ни да стоји иза нечег што није писао.
“Не могу ни да седим ни стојим иза те декларације, јер нисам писао декларацију, али морам да кажем да се нисмо сагласили са санкцијама Русији, а нисмо их ни увели. То је чињеница, а некоме се свиђа, а некоме не. Рекао сам да је однос према санкцијама у ствари однос према грађанима Србије. Није природно да ми учествујемо у тој политици…“, рекао је Вучић.
Ипак, судећи по уводном тексту и последњој тачки Декларације из Тиране и писању медија, председник Србије сагласио се са тим документом.
Наиме, на самом почетку наводи се да су закључци донети уз консултовање са лидерима Западног Балкана, а у тачки број 33, лидери земаља ЕУ “поздрављају чињеницу да се наши партнери са Западног Балкана усаглашавају” са текстом Декларације.
Такође, специјализовани портал Еуропеан Wестерн Балканс објавио је да су потписници тог документа били шефови држава чланица ЕУ и челници западно-балканске шесторке, а то значи Црне Горе, Албаније, Србије, БиХ, Северне Македоније и Косова. То је објавио и Радио Слободна Европа.
Портал Нова.рс је упутио питање портпаролки Европске комисије Ани Писанеро о томе да ли се председник Србије Александар Вучић сагласио са Декларацијом из Тиране, али до објаве овог текста одговор није стигао. Исто питање послато је и Петеру Стану, портпаролу ЕУ.
„Сигуран сам да је прес служба председника Вучића најбоља адреса да говори у његовом име. Ми можемо говорити само у име ЕУ, не у име председника Сребије“, навео је Стано у писаном одговору за наш портал.
Најважније тачке Декларације
Да ће Вучићу бити проблем да стави потпис на тај документ било је јасно и пре почетка скупа, јер се знало да ће ЕУ инсистирати на осуди руске агресије и увођењу санкција Руској Федерацији.
Већ у првој тачки Декларације пише да “ескалација агресорског рата Русије против Украјине угрожава европски и глобални мир и сигурност те истиче значај стратешког партнерства између ЕУ и регије Западни Балкан”.
Русија се помиње и у тачки број четири. У њој пише да је заједнички наступ са ЕУ јасан знак стратешке оријентације партнера, “поготово сада када Русија ескалира свој агресорски рат против Украјине”. Такође, апелује се на партнере са Западног Балкана да “остваре брз и трајан напредак ка пуном прилагођавању Заједничкој спољној и безбедносној политици ЕУ и да делују према њој, укључујући у погледу рестриктивних мера ЕУ”. Посећамо, Србија је једини кандидат за чланство у ЕУ који није увео санкције Руској Федерацији.
Декларацијом ЕУ потврђује “потпуну и недвосмислену опредељеност перспективе чланства Западног Балкана у ЕУ и позива на убрзање процеса придруживања, на темељу веродостојних реформи партнера, коректног и ригорозног условљавања и принципа властитих заслуга, што нам је у узајамном интересу”.
У том документу се наглашава и потреба за “за трајним напорима у борби против корупције и организованог криминала, повећаној подршци за добру управу, људска права, родну равноправност и права мањина”.
Декларација се осврће и на дијалог Београда и Приштине. У њеној деветој тачки се наводи да у потпуности подржавају напоре високог представника ЕУ за дијалог Београда и Приштине, те да од обе стране очекују “конкретан напредак ка свеобухватном и легално обавезујућем споразуму о нормализацији њихових односа”.
“Поново наглашавамо наше јако очекивање да ће сви прошли споразуми да се потпуно поштују и спроведу без одлагања. Апелујемо на обе странке да се ангажују у конструктивном решавању њихових спорова и да се устегну од једностраног и/или провокативног деловања које би могло да доведе до напетости и насиља, као и до реторике која није погодна за дијалог. Подсећамо обе странке да деле одговорност на осигуравању мира и стабилности”, пише у документу из Тиране.
У контексту енергетске и економске кризе, у Декларацији се наводи да Русија има искључиву одговорност за то. Такође, наглашава се да је нови пакет ЕУ за енергетску подршку вредан милијарду евра у бесповратним средствима и да може да резултира инвестицијама вреднима 2,5 милијарде евра.
Такође, у том документу пише и да је у оквиру Економског инвестиционог плана, у првој половини 2022. одобрено усвајање укупно 1,4 милијарде евра у виду бесповратних средстава за инвестиције у склопу Инвестиционог оквира за Западни Балкан, намењених финансирању 28 водећа пројекта инвестирања укупне вредности од 4,5 милијарде евра.
“Нови пакет од 400 милиона евра бесповратних средстава у вредности од 1,2 милијарде евра за финансирање 12 инвестиционих пројеката управо је одобрен, док усвојени пројекти улазе у фазу имплементације”, додаје се у Декларацији.
Наташа Латковић Нова
