На последњој седници Скупштине града Чачка усвојен је ребаланс буџета града у коме је једна од ставки била изградња Споменика кнезу Страцимиру. Постамент који се води као пројекат од посебног значаја за град, посвећен је историјској личности која је управљала овим просторима у периоду од 1168. год. до 1189. год. Међутим, чачански челници, али и одборници очигледно нису имали слуха за то.
Од стране управе града Чачка помпезно најављиван почетак радова, доживео је свој неславан завршетак. У буџету града за 2021. годину за изградњу Споменика кнезу Страцимиру предвиђено је 4,5 милиона динара. Међутим, ребалансом буџета града за 2022. године, за његову изградњу локална самоуправа издвојила је невероватних – два динара. Читава два динара, кажу у чачанској Иницијативи за будућност.
„Неко би помислио да се поткрала грешка, али није, што и званична документаи показују. Поставља се неколико формално-правних питања, која оптерећују носиоце власти и оваквих одлука“, указују из Иницијативе за будућност.
„Пре свега, уколико је пројекат започет и новац уплаћен за ове намене (сигурно много већи износ од споменутих два динара) и уколико је споменик почео да се гради, а у међувремену је новац потрошен на неке друге активности, шта се тада дешава? Према одредбама закона имамо ненаменски утрошена средства, што је кривично дело“, оцењују.
Питамо се, истичу саговорници из Иницијативе, да ли ће неко, ко је одобрио такво поступање са јавним средствима и одговарати или ће, као много пута до сада, решење да се тражи преко суда, где ће грађани, кроз буџет, поново плаћати туђе грешке и брљотине?
„Очекујемо да се, по наредби главних носилаца оваквих грешака, уради нови ребаланс или његова исправка на крају године, како би се овакве ствари заташкале и сакриле“, сматрају.
Напомињу да је буџет једнократни подзаконски пропис (када се ради о градском буџету), који има основни задатак да планира приходе и расходе у току године и да се јасно види намена средстава, односно како ће се средства за ту годину и утрошити.
„Овакве и сличне позиције, које се отварају почетком године, имају обично за циљ манипулацију и злоупотребу средстава буџета града. Средства са оваквих позиција у буџету се ребалансом буџета током године пренамењују за друге ствари, иако првобитно није тако планирано на почетку године од стране власти, а затим ове и овакве позиције остају да ‘висе’ празне“, истучу из Иницијативе за будућност.
Пошто се ради о новцу свих грађана Чачка, контрола утрошка ових средстава мора бити ригорознија, а однос и реакција јавности и контрола од стране надлежних државних и градских органа мора бити оштрија, са јасним казненим одредбама, категорични су они.
„Оно што је апсолутно јасно свима јесте да се за два динара споменик не може направити и да ће помпезно најављена изградња једног културног добра и даље чекати. Посебно боли ћутња и нереаговање представника културе града Чачка у вези овога“, наглашавају у Иницијативи за будућност.
Ако желимо бити малициозни можемо рећи да Чачак има новца да плати јелку од 30.000 евра, али нема за споменик једном таквом великану, наводе.
„Нејасно је како овакву брљотину у буџету није видело 12 чланова градског Већа, градоначелник и његови помоћници, начелник финансија са целом својом службом, али и сви одборници владајуће већине у градској скупштини који су гласали за овакав предлог, од 75 одборника колико их има Скупштина града Чачка“, указују из Иницијативе за будућност.
Док ово пишемо, кроз главу нам пролазе речи и стихови песме, нашег бившег суграђанина, „Два динара, друже!“ и намеће се питање ко нам управља са више од 30 милиона евра градског буџета града Чачка и новца свих грађана Чачка и на који начин, питају.
„На крају, логично се поставља питање: Зашто никога не занима оно о чему се одлучује и за шта се у наше име гласа? Зато што имамо једног човека, који мисли за све нас. Наше је само да му верујемо. После овога, да ли смемо?“, закључују.
Са друге стране, начелник Управе за финансије града Чачка, Зоран Тодосијевић каже да је у питању софтверска грешка.
Иначе, прве фотографије будућег споменика, објављене су управо на страницама монографије „Храм Светог Вазнесења Господњег у Чачку“, аутора историчара уметности Делфине Рајић и историчара Милоша Тимотијевића. Издавач је Народни музеј Чачак. Аутори фотографија су: Слободан Марковић, Саша Савовић, Миленко Савовић, а део фотографија је из архиве Народног музеја и Завода за заштиту споменика културе из Краљева.
Стручни жити чинили су: Божидар Плазинић, академски сликар (председник), Драгомир Ацовић, архитекта, члан Крунског савета краљевске породице Карађорђевић, професор др Радош Антонијевић, академски вајар, професор др Дејан Јечменица, историчар, мр Бојан Ковачевић, архитекта, Милица Петронијевић, историчар уметности и мр Небојша Савовић Нес, академски вајар.
Уметницима су имали слободу изражавања, јер сачуваног кнежевог лика нема, нити јасних података о његовом животопису.
Старији брат Стефана Немање, родоначелника династије Немањић, кнез Страцимир, рођен је око 1110. Управљао је између 1168. и 1189. подручјем на северној граници српске државе, облашћу око Западне Мораве, данашњег Чачка и даље од Бреснице…Није сачуван лик кнеза Страцимира, нити ближи историјски подаци, једино се чува један његов печат у Народном музеју Србије, чија фотографија се налазила у прилогу конкурсне документације.
Иначе, први јавни споменик у Чачку, како бележи историчар Милош Тимотијевић, подигнут је у част другог доласка кнеза Милоша Обреновића на власт у Србији, 1859. То је био обелиск од дрвета на каменом постаменту, рад Јакова Крена, а уклоњен је већ деведесетих година тог столећа када се приступило регулацији касабе.
Љубица Сокић Нова
