Лечење у приватним здравственим установама све је чешћа пракса не само у Србији, већ и у земљама региона, иако већина грађана поседује здравствену књижицу, у свим државама, осим у Црној Гори, где су доприноси на здравство укинути још у октобру 2021. године. Тако за преглед специјалисте у Србији треба одвојити највише новца, чак 70 евра, док у Црној Гори, Босни и Херцеговини и Републици Српској не више од 40, а у Хрватској до 60 евра.
Наиме, у односу на земље региона, грађани Србије, према појединим истраживањима, највише троше на приватно лечење, иако је просечна нето зарада у нашој земљи мања него рецимо у Хрватској и Црној Гори, а цене прегледа, снимања и интервенција у односу на суседне државе, углавном су скупље.
Иако је према статистикама просечна нето плата у Србији 700 евра, цене дијагностике и других здравствених услуга веће су него у Црној Гори, где грађани у просеку месечно зарађују 757 евра, док су ниже од Хрватске, где је просечна плата 1.094 евра, а најниже цене приватног лечења су у БиХ и Републици Српској, у којима је просек примања око 600 евра.
Наиме, за специјалистички преглед у Србији, у којој готово шест милиона људи поседује здравствену књижицу, потребно је издвојити и до 70 евра у зависности од гране медицине, док је исти тај преглед у суседној Црној Гори 40, такође и у БиХ, а у Хрватској 60 евра.
Грађани у целом региону најчешће у приватне здравствене установе одлазе због радиолошких услуга, јер се, рецимо у Србији, на магнетну резонанцу или скенер, често чека и више од годину и по дана. Пацијенти у нашој земљи неретко плаћају ултразвук (срца, абдомена, дојки…) око 50 евра, док је најнижа цена магнетне резонанце 135 евра, у БиХ цена ултразвука је иста као код нас, а магнет је 140 евра, док је у Црној Гори ултразвук 40, а магнет 120 евра. У Хрватској је цена ултразвука иста као у Србији, а најјефтинији магнет је 225 евра.
Неке од најчешћих посета приватном лекару су у кардиолошким амбулантама, па иако је највећа смртност у Србији изазвана кардиоваскуларним обољењима, то не спречава приватни сектор да подиже цене кардиолошких прегледа. У нашој земљи преглед субспецијалисте кардиолога са ЕКГ-ом најскупљи је у региону, а износи чак 70 евра, док је у свим осталим земљама у суседству до 50, само у БиХ око 35 евра.
Такође, комплетан гинеколошки преглед са Папа тестом и ултразвуком у Србији је убедљиво најскупљи, а цена је од 60 до 85 евра, док је у Црној Гори 50, у БиХ 30 евра. Само је у Хрватској нешто скупљи и у зависности од клинике може износити до 65 евра.
У Србији је наиме мисаона именица доћи до специјалистичког прегледа у државној установи без чекања, јер дефицит лекара влада у готово свим гранама медицине. На снимања се из тог разлога чека и до две године због мањка радиолога и рендген техничара, на прегледе и интервенције од шест месеци до годину дана и дуже, због недостатка специјалиста и субспецијалиста, па се пацијенти хватају за новчаник и одлазе у приватне установе где нема чекања или је сведено на минимум.
Посете приватним здравственим установама све су учесталије, а истраживања показују да грађани Србије из свог џепа дају близу милијарду евра годишње на приватно лечење, прегледе, интервенције, снимања, налазе, лекове…
“Скоро 42 одсто од укупних трошкова здравственог система грађана иде из нашег џепа за лекове, анализе, прегледе, снимања, интервенције, а то је годишње од 850 до 980 милиона евра. То значи да у приватан сектор оде скоро пола од укупних трошкова здравственог система, три пута више него у другим земљама. Ако је изнад 20 одсто трошкова грађана за здравство у приватном сектору, сматра се да је здравствени систем државе у озбиљном проблему. Бугари су једини нама близу, код њих је око 37 одсто и Мађари имају неповољан однос приватног и државног“, прича за Нова.рс инфектолог проф. др Драган Делић, некадашњи директор Инфективне клинике и професор на Медицинском факултету Универзитета у Београду.
Уз све ове трошкове, сваки осигураник у Србији месечно за здравствено осигурање одвоји тачно 3.607,57 динара, што је на нивоу целе државе близу 2,5 милијарде евра годишње, чиме им је обезбеђена књижица, са којом једва могу да подмире најнеопходније здравствене потребе.
Просечне плате у региону (нето):
Србија – 700
Црна Гора – 757
БиХ/Република српска – око 600
Хрватска – 1.094
Цене прегледа у државама региона:
Држава – Специјалистички преглед – Ултразвук – ЕКГ – Гинеколошки преглед са Папа тестом – Магнетна резонанца
Србија – 45 – 50 – 70 – 85 – 136
Црна Гора – 40 – 40 – 50 – 50 – 120
БиХ/Република Српска – 40 – 50 – 35 – 30 – 140
Хрватска – 60 – 50 – 50 – 65 – 225
Напомена: Просечне плате и цене прегледа изражене су у еврима
Foto: Shutterstock
Ана Марковић Нова
