Историјску и непоновљиву 2027. годину и шетњу по Еxпо-у ће дочекати само онај ко прегура следећу јесен. Многи родитељи предшколске и школске деце се вероватно већ сада хватају за главу планирајући буџет за следећу школску годину.
Председник је најавио да ће београдским родитељима др Шапић понудити аспирин – биће бесплатних и субвенционисаних вртића, бесплатног превоза и бесплатних уџбеника. Да се разумемо: лепо је помоћи родитељима, притисли су инфлација и сиромаштво на све стране. Али неће избори бити само у Београду, следе нам редовни локални избори у свим општинама и градовима у Србији, ваља и тамо подићи златну прашину. Међутим, о њиховим вртићима и уџбеницима председник и премијерка ни речи у последњем мегаломанском обраћању. Ни мрва од планираних 12 милијарди благостања. Тек понека фасада, да се готово буквално замажу очи. Уосталом, вртићи и бесплатни уџбеници и нису у надлежности председника и премијерке. Зашто се они баве тиме када је то брига локалних руководстава?
Подсетимо се: у Србији постоји велики распон у висини просечних зарада. Просечна плата у Србији у мају (још нема података за јун и јул) износила је 86.220 динара. Просечна плата у Београду је 109.167 динара. Најмања је у Сопоту (71.386) и Гроцкој (75.075), а највећа на Старом граду (157.371) и Врачару (151.673). Најмање просечне плате у Војводини исплаћују се у Бачкој Паланци (63.984) и Србобрану (65.865), а најмање просечне плате у централној Србији имају Прешево (57.567), Бојник и Власотинце (по 59.000), Блаце (59.764) и Сврљиг (60.522). И не заборавите да зарада исказана преко просечне вредности прикрива истину, јер мали број оних са екстремно великим зарадама нереално повлачи просек на више. Објективнија је медијана, а медијална зарада у Србији за мај 2023. је износила 66.244 динара, тј. за четвртину мање од просечне. Минимална потрошачка корпа је 42.320. Како родитељи могу да се припреме за школску годину са оваквим зарадама?
Комплети уџбеника су све скупљи. Цена уџбеника и радних свезака за И разред основне школе је 7.500 – 9.000 динара, у зависности од комбинације уџбеника, а за ВИИИ разред 15.500 – 17.500. Боравак деце у вртићима постаде луксуз. Цена боравка деце у вртићима у Нишу износи 4.028 динара, у Коцељеви 5.300, у Зрењанину 4.000, Зајечару 4.439, Суботици 3.800, Врању 4.660, Шапцу 5.490, Ужицу 5.000, а у Чачку (након поскупљења од 15 одсто) чак 6.900 динара. Боравак деце у обдаништима у Новом Саду, Суботици, Руми (од 2018.) и Љигу (пуне четири године) је бесплатан, а од септембра ће бити бесплатан и у Београду.
Када искомбинујемо претходне податке добијемо добру илустрацију начина на који напредњачка власт увећава економске неједнакости и социјалну неправду у Србији. У Београду је просечна плата 109.000, а трошак за вртиће 0 динара, а нпр. у Чачку је просечна плата 73.296, док вртић за двоје деце кошта 12.400 (друго дете има попуст 20%), што значи да родитељи двоје деце за вртић издвајају 16.9% једне плате. У Београду је превоз бесплатан за младе до 19. година, у унутрашњости родитељи плаћају превоз деци од села до града у ком се школују, а понеки од њих морају сами да возе децу.
Ето, то је Вучићева Србија и Брнабићкин модел развоја: велике економске неједнакости, пристрасна регионална развојна политика, концентрација богатства у малом броју руку. Ови подаци су и одраз њихове претворности када исказују бригу о демографским трендовима: старењу и депопулацији Србије. Раде насупрот ономе што говоре, а манипулишу подацима и обећањима како би прикрили лажи. Ако не покажемо политичку одлучност, једног дана они ће уживати на егзотичној дестинацији пуних џепова, а ми ћемо остати овде да отплаћујемо њихове дугове и своје заблуде.
Србија центар се залаже да се националним програмом и изменом законодавства омогући да сва деца бесплатно или субвенционисано похадјају вртић од треће године, да средње образовање постане обавезно и да сва деца школског узраста добијају бесплатне уџбенике и одговоран приступ дигиталним технологијама. То је трошак далеко мањи од онога што бахата СНС власт потроши само на своје митинге и куповину гласова.
