Нишки кардиохирург Драган Милић, директор Клинике чији су запослени викендима радили да би смањили листу чекања за пацијенте, најавио је формирање групе грађана и излазак на локалне изборе. За Н1 каже да ће у политику, али не на функцију, да му је циљ да група експерата из различитих области поправи стање у граду који пропада, а кога се власт сети само пред изборе и пред рат, за мобилизацију.
„Ми још увек нисмо ту одлуку нисмо донели, није одлука само на мени, то је група пријатеља, другова, људи с којима имам исти став да се неке ствари у Нишу дешавају на јако лош начин, да је наш град постао једна црна рупа, долина туге, заборављен од свих. Сете нас се кад дођу избори или да не дај Боже дође до рата, па да неко брани отаџбину. Добри смо за одбрану отаџбине али не кад дође мир, да се развија град“, казао је Милић за Н1.
Упоредио је стање у Нишу, Београду и Новом саду.
„Много проблема постоји и у Београду и Новом Саду, али ајде да упоредимо: буџет Града Ниша је 13,5 милијарди динара, Новог Сада 45 милијарди, а Београда 205,5 милијарди динара. Када погледате колико људи живи у Нишу – 250.000, у Новом Саду – 370.000 и у Београду – 1,6 милиона, видите да је буџет у Новом Саду и Београду пропорционалан броју становника, а у Нишу је за 350 посто мањи градски буџет“, рекао је Милић.
Он поздравља отварање нових фабрика у том граду, али…
„Реално није тачно да је највише инвестиција у Нишу. Или те фабрике нису профитабилне, нешто ту не штима…. Пре 20,30 година број становника у Нишу и Новом Саду је био идентичан, новац у буџету је био исти. Ми смо се такмичили који је град већи, сад дилеме нема. Лепо за Нови Сад, али је Ниш заборављен. Град Ниш нема институт, болнице секундарног типа, Нови Сад има. Кад је била одлука да се ковид болница гради у Крушевцу, а не у Нишу, након изградње болница у Новом Саду и Београду, стављено нам је до знања да Ниш више није трећи највећи град, да више није важан“, нагласио је Милић.
На питање како се осећају грађани, каже:
„Реалност је ово о чему причамо, наши грађани су јако, јако незадовољни. Тог развоја о коме причају, у граду нема. Ниш нема ове капиталне инвестиције које би биле неопходне. Просечни доходак у Нишу, Београду и Новом Саду се разликује, у Београду имате бесплатне уџбенике, у Нишу немате, у Београду имате бесплатне вртиће, у Нишу немате, у Београду имате 45км аутопута, од Икее до Старе Пазове, нема наплатне рампе, У Нишу је наплатна рампа ушла у град, и сваки Нишлије који промоли нос мало иза аеродрома, иде заставица, плаћа се путарина! Ниш са тим рампама мени личи на један гето, а ми не желимо да будемо гето“.
Нишлије желе, додаје, да покажу да се Србија брани у Нишу.
„Зато смо хтели да скренемо пажњу јавности да се неке ствари дешавају лоше у овом граду. Имате у Управном одбору Клиничког центра у Нишу људе из Београда, долазе нам политком секретари из Београда. Па шта је то, да ли Ниш нема квалитетне људе да доносе одлуке у корист Ниша. У Новом Саду у УО Клиничког центра су Новосађани, у Београду Београђани, у Крагујевцу Крагујевчани, а у Нишу – Београђани“, љут је Милић.
Каже да желе да покажу да постоји локална снага која ће се борити за интересе Нишлија.
„Сигурно неће бити странка и партија, ми желимо да покажемо да постоји локална снага. У последњих 12 година се каже да се води рачуна о Нишу. Па реците ми колико је министара у 12 година било из Ниша – ниједан! А имате тренутно четири министара из Новог Сада. Да ли је могуће да нико из Ниша није довољно добар да буде министар. Наравно да је Ниш заборављен. Сете нас се за изборе“, изјавио је др Милић.
Каже да је кривица и до њих самих, јер су ћутали.
„Јесте, јер смо углавном ћутали, чекали смо неке промене. Сви сад чекају смену др Милића, па нек се деси, докле ћемо да живимо у страху, не смемо да кажемо ништа јер ћемо бити смењени. Да ли је та фотеља толико удобна да вас спречава да заступате интересе ваших комсија… Ми смо ћутали превише дуго“, рекао је.
О томе да ли ће га ово политичко ангажовање коштати и колико, др Милић каже да га – баш брига.
„Бићу груб и рећи – не занима ме, или брига ме. Ја свој образ дугујем својим пацијентима, комшијама, пријатељима, то ми је једино важно. Колико ће ово да кошта у било ком другом смислу, мене не занима. Најгоре је да се обрукаш пред људима које познајеш“, нагласио је.
Foto Printskrin
М.Ж., Гордана Бјелетић Н1
