На списку од 2.000 људи који су подржали изборну листу „Александар Вучић – Србија не сме да стане“, а међу којима су бројне јавне и утицајне личности, наведено је да је СНС подржао и „проф. др Драган Милић, професор универзитета“. Убрзо након тога на друштвеним мрежама је уследила салва критка и прозивки на рачун чувеног кардиолошког хирурга и професора Медицинског факултета у Нишу, Драгана Милића, познатог између осталог и по жустрој борби против режима. Он за Нова.рс каже да ни под којим условима не би дао свој потпис, нити било коју врсту подршке политици која је заборавила Ниш. Каже да је у питању друга особа.
Међу лекарима, професорима, уметницима, спортистима, значајним личностима из целе Србије, нашла су се имена која су многе изненадила, а неке и шокирала. Они који су објавили име професора Милића, као једног од потписника и повезали га са ликом и делом директора Клинике за кардиохирургију Универзитетског клиничкг центра Ниш (УКЦН), нису тежили да сазнају истину, већ да блате његово име и покажу како је „окренуо плочу“.
Гнусне прозивке зарад блаћења мог имена
„Зна се ко су људи који су објавили моју слику, име и моју личност у контексту тих потписа. Не желим да их именујем, јер нећу да се спушам на њихов ниво, а неки су присталице власти, док се други крију иза такозване лажне опозиције. Одговорио сам на ове гнусне прозивке и путем друштвених мрежа само због мојих пријатеља, који су били у шоку. Не знам шта им пада на памет и одакле тим ‚душебрижницима‘ идеја да ме стављају у контекст ове врсте подршке власти. То су видели људи који су ми блиски и који наравно знају да у свему нема трунке истине. Свакако због оних који прате мој рад, ставове и борбу, желим да знају да нисам, нити бих икада пружио подршку режиму који је заборавио Ниш“, каже за Нова.рс проф. др Милић, директор клинике у Нишу.
У питању је, каже он, професор Пољопривредног факултета из Новог Сада, који се такође зове Драган Милић и очигледно подржава режим.
„Нашао сам се у ситуацији да објашњавам ко сам и шта сам, само зато што неко има исто име и презиме као ја, али потпуно супротне политичке ставове. Све то због неколико доконих људи који немају паметнија посла него да блате моје име по медјима и друштвеним мрежама, да ме омаловажавају. Има колега из здравства који су ме фиксирали и само чекају моменат да ме прикажу у лошем светлу. Моја клиника је урадила нешто добро за наше здравство, пре свега за пацијенте. Не само да смо елиминисали листу чекања за кардиолошке операције, већ и листу заказивања. Пацијент који је примљен у петак, оперисан је данас, јер код нас се више ништа не чека. Е то је трн у оку појединим људима на челним местима у друштву. Показали смо да је неопходно да се више ради, али радом смо направили огроман политички проблем, јер угрожавамо приватну праксу“, објашњава проф. др Милић.
Истина није циљ
Ти људи сад не бирају средства за омаловажавање мене, али и оних који са мном раде, наглашава професор.
„Мислим да је то врста неке опсесије, да не кажем болести, која је као манија прогањања. Неки су јавно пустили тај списак и обележили ме као једног од потписника, а да нису претходно проверили, позвали ме, питали. Намера им није била да сазнају истину, већ да блате моје име. Трпим последице нечијег иживљавања, а да они немају никакву одговорност за то што раде. У овој земљи свако има право да оптужи човека за нешто, да прича и објављује шта год хоће. Сада постоји само ненормална Србија, која негује то лудило. Пристојно понашање је умрло“, каже доктор.
Ниш је на ивици пропасти, а доктор за судбину овог града криви управо власт.
„Немамо ниједан институт, ни клиничко-болнички центар, наша деца не иду бесплатно у вртиће. Када су отваране ковид болнице, уместо у Нишу, једна је отворена у Крушевцу, који је далеко мањи град, па после нека ми неко каже да Ниш није заборављен. Ниш не стагнира, него иде уназад, за 10 година изгубили смо 10.000 становника. И сада неко очекује да ја који волим свој град и борим се за њега, треба да подржим ову политику, па то би значило да са мојом интелигенцијом нешто није у реду“.
Добили смо „пола“ новог Клиничког центра
Чак ни нови Клинички центар није испунио очекивања.
„То је заправо пола Клиничког центра, јер се онкологија, кардиологија, ОРЛ и још многе важне клинике, налазе и даље у старој згради. То важи чак и за кухињу и вешерај, све је наопако и половично урађено. Наше нишко ћутање је довело до овога. Међутим, са ћутањем је готово!“, најављује проф. др Милић.
Foto: Južne vesti, Nova, X/Dr Nebojša Krstić
Ана Марковић Нова
