Од 1. септембра могућа су два нова поскпљења – цена карата у јавном превозу и услуге у вртићима.
Град Београд постигао је договор са конзорцијумом приватних превозника „Арива Литас“ о повећању цена по пређеном километру који износи око 10 одсто и требало би да важи од септембра. На одлуку коначни суд даће престонички одборници на седници Скупштине града која је заказана за четвртак. Како ће и да ли ће због ове измене поскупети и цене карата јавног превоза још није познато.
Крајем марта, превозници који учествују у градском и приградском јавном саобраћају, ГСП „Београд“, „Арива“ и „Ласта“ упутили су захтев граду у коме су тражили повећање цене по пређеном километру. На то имају право, два пута годишње, у марту и септембру, уколико су испуњена четири критеријума – повећање цене горива, потроишачких цена у престоници, веча бруто зарада у главном граду и курса евра, пишу Новости.
Превоз скупљи 10 одсто?
Предлог је град усвојио свима сем ГСП „Београд“ који је тражио увећање од око 17 одсто. Захтев ГСП-а ове недеље неће ни бити на дневном реду за изјашњавање одборника. Од септембра Град Београд исплаћиваће Ариви 200.59 уместо досадашњим 181,89 динара за соло аутобус, а за минибус 140,28. Толико износи увећање за 10.34 одсто које је Град одобрио овим конзорцијуму приватних превозника.
Соло возила СП „Ласта“ која саобраћају ка приградским насељима добићаје 150,02 динара по пређеном километру, зглобни 181,41 а минибус 112,99 динара, што је за 10.17 одсто више него до сада. Данас ластине соло аутобусе по пређеном километру Град плаћа 136,17, зглобне 164,66 минибусеве 102,56 динара.
Готово идентично увећање од 10,04 одсто одобрено је и „Авала“ бусу па ће се већ кроз петнаестак дана из градске касе издвојити 154,55 динара за километар који вози соло аутобус, а за зглобни 185,46.
Цене по пређеном километру разликују се и до 60 одсто у зависности од тога да ли на некој линији вози минибус, соло или зглобни аутобус, да ли возе кроз центар Београад или иду ка ободним насељима, колико имају стајалишта и да ли су им трасе оптерећене саобраћајем.
Од свих ставки, превозници се највише жале на поскупљење горива, истичу да укљућивање климе празни резервоар за 10-12 одсто. Претили су и прекидом вожње у центру престонице.
Почетком августа незадовољни возачи Ласте из Барајева штрајковали су глађу те су на један дан обуставили превоз због чега су трпели житељи ове приградске општине, који су се и раније жалили на нередовне поласке.
Последење поскупљење 2015. године
Градски превоз последњи пут поскупео је 2015. Наплата карата је довољна за четвртину трошкова јавног превоза у нашом главном граду, док се остатак финансира из престоничке касе. Није немогуће да се по усвајању ове одлуке, повећају и цене дневних и месечних карата за вожњу аутобусима, тролејбусима и трамвајима.
Од пре два месеца вожња минибусевима „скочила је“ са 150 на 200 динара док они који се возе од Славије до аероднрома „Никола Тесла“ на линији А1 уместо 300 динара плаћају 400 динара.
Поскупљују и вртићи?
Родитељи ће од ове јесени према тренутној ситуацији са разним поскупљењима највероватније и за боравак деце у обдаништима морати да издвоје више новца него до сада. Поскупљење за сада најављена је само у појединим приватним вртићима, пише Политика.
– Неки су цене благо подигли још пре месец дана, неки их подижу од септембра. То све зависи од куће до куће јер различите су политике пословања, другачије цене, услови и плате васпотача. Али ми смо у ланцу свега овога што се дешава. Инфлација је, деца једу четири пута дневно, васпитачи морају добити веће плате да би се преживело јер све иде горе, све је поскупело. Просечна цена вртића је око 270 евра, а колико знам из контаката са колегама, неће то бити нека велика поскуплкјења. Отприлике око 8 одсто. Али то је за очекивати јер знамо да су буквално сви трошкови скочили – прича власница једне приватне предшколске установе.
Градска управа, која је још у септембру 2015. године почела пројекат субвенционисаног боравка деце у приватним поредшколских установама за коју нема места у државним поскупкјење не може да спречи.
– Град Београд нема утицај на формирање цене боравка деце у приватним вртићима као и на евентуална поскупљења услуга у овим обдаништима. Али константно апелујемо на управе приватних вртића да цене борабвка у њихопвим установама буде идентична економској цени боравка деце у предшколским установама чији је оснивач Град – кажу из Секретариујата за образовање.
Град Београд данас субвенционише боравак 23.333 деце у 455 приватних вртића и на име рефундације дела трошкова од 2015. године до јуна 2022. родитељима је исплаћено укупно 20,3 милијарде динара.
У Београду у вртиће иде око 80.000 деце
– У Београду у вртиће (државне и приватне са субвенцијом града) иде око 80.000 деце. То је око 35.000 више у односу на 2012. годину. када је Београд имао око 45.000 малишана у вртићима. Секретаријат примењује идентичан третман за децу у државним и приватним вртићима и у једнаком односу се субвенционише њихов боравак.
То значи да град плаћа 80 одсто економске цене за боравак детета у државном вртићу у износу од 22.468 динара, односно родитељи плаћају 20 одсто, што је 5.617 динара иако је укупан трошак града за боравак детета 28.085 динара – кажу из овог градског секретаријата.
Они додају да у приватним вртићима град субвенционише износ до 80одсто од економске цене, од 28.085 динара, док разликун плаћају родитељи. А колика је разлика зависи од цене коју је одредио изабрани приватни вртић.
„За очекивати да у државним вртићима скочити цене“
– Цена боравка у државним вртићима формира се на основу Правилника о економској цени вртића, објављеног у септембру 2021. године, објашњава Босиљка Јовановић, председница самосталног сидиката предшколског образовања Србије, и сматра и да најављено поскупљење неће заобићи ни друштвене установе.
– Због раста цена је за очекивати да ће и у друштвенмим вртићима скочити цене. Имамо о томе незваничне информације, али ништа потврђено нити званично нисмо добили. Поскупели су енергенти, намирнице и економска цена вртића ће морати да порасте. То се према причама које смо чули очекује од јесени – каже Јовановићева.
Исто мисли и Снежана Максимовић из Асоцијације приватних предшколских установа.
– Још се држимо, већи део нас чека да види која ће бити економска цена јер мислимо да би град требало да „провери“ њену висину. Уназад пет година све поскупљује а она није мењана онолико колико постоје субвенције. Реално би било да сада буде 31.000 динара. Већи део приватних установа баш ту измену и чека – истиче Максимовићева и додаје да је износ који се наплаћује државним вртићима оријентир код формирања цена за приватне.
К.П.Р. Блиц
