Ескалација претњи и насиља које трпе новинари у Новом Саду достигла је незабележен ниво у последње две недеље. Доле потписане организације позивају српске власти да спроведу хитну и темељну истрагу о упорним нападима на новинаре и обезбеде да починиоци буду кривично гоњени.
Само у Новом Саду, за само десет дана, са претњама и нападима суочило се чак седам новинара. Било да се ради о физичким нападима, вербалном злостављању, онлајн узнемиравању или претњама смрц́у, способност српских новинара да раде свој посао је озбиљно угрожена, као и њихова безбедност.
Дана 8. марта 2024. године, новинари Тањуга и Курир телевизије, заједно са радијем 021.рс, вербално су нападнути док су пратили демонстрације подршке Ани Михаљици, којој је новосадски Центар за социјални рад привремено одузео троје деце. Током директног преноса на Тањугу, репортерку Сашку Дробњак прекинула је жена која је тврдила да је Михаљицин адвокат и претила новинарима које је оптужила да лажу. Вербално су злостављани и фотограф Тањуга, дописник Курира, и Жарко Богосављевић репортер 021. Како је саопштило Удружење новинара Србије (УНС), присутна полиција није интервенисала да спречи мешање у рад новинара. Дописница Н1 Ксенија Павков такође је добила бројне онлајн увреде и претње физичким насиљем због свог извештавања са демонстрација.
Исте недеље, још двоје новинара и лидера Независног удружења новинара Војводине (НДНВ), Ана Лалиц́ Хегедиш и Динко Грухоњиц́, добили су хиљаде онлајн претњи смрц́у упуц́ених путем друштвених мрежа и путем мејла. Ана Лалиц́ Хегедиш била је мета застрашујуц́их претњи смрц́у, укључујуц́и и неке увреде сексуалне природе, као и организација НДНВ-у који води, због коментара о национализму на фестивалу „Ребеду” у Дубровнику где је позвана да учествује као панелисткиња.
Од 14. марта 2024. њен колега Динко Грухоњиц́, професор новинарства на Новосадском универзитету и програмски директор НДНВ-а, страхује за свој живот и живот чланова своје породице. Грухоњиц́ је био мета јавне кампање линча, укључујуц́и претње физичким насиљем, од објављивања видео монтаже са исечцима из његовог учешћа на фестивалу Ребеду у Дубровнику прошле године. Монтажа је изманипулисана како би се стекао утисак да Динко изражава задовољство што се дружи са усташким злочинцем Динком Шакиц́ем. НДНВ је ове претње пријавио тужилаштву за високотехнолошки криминал и за неке од њих дао податке о починиоцима који су се потписали својим именима.
„Ми смо деценијама на удару као Удружење. Али овога пута десио се највец́и притисак икада. Ко зна шта ц́е нам се десити”, брине Лалиц́, док Грухоњиц́ жали због „политике некажњивости када је реч о претњама независности медија у Србији, чак и када починиоци нису анонимни”.
„У Србији је у порасту број претњи и увреда упућених новинара. Знајући да је Србија земља у којој нису кажњена три убиства новинара у последње три деценије, веома смо забринути због сваке претње новинарима која остане неразјашњена.“, рекла је Тамара Филиповиц́ Стевановић, генерална секретарка Независног удружења новинара Србије (НУНС).
Новосађанин је 15. марта 2024. године поднео кривичну пријаву против Динка Грухоњића и Ане Лалић због наводног изазивања расне, верске и националне мржње и нетрпељивости током учешц́а на трибини у Дубровнику. „Имамо озбиљне разлоге да мислимо да је особа која нас је тужила повезана са члановима владајуће Српске напредне странке“, изјавио је Грухоњић. Поједини политичари су у јавним расправама оживели увреде.
Придружујемо се Сафе Јоурналистс мрежи у позиву званичницима да се уздрже од напада на медије у Србији. Њихова непријатељска реторика легитимише и нормализује вербално и физичко насиље над новинарима и медијским радницима. Позивамо власти да гарантују безбедно окружење за новинаре, омогуће им да раде без страха за своје животе, и да ставе тачку на неприхватљиву културу некажњивости систематским истраживањем напада и притужби.
Ијас
