Спољне јединице уређаја за грејање и хлађење мораће да буду уклоњене са фасада свих зграда и да се инсталирају на начин да немају утицај на непосредно окружење. У противном следе новчане казне које ће се за физичка лица кретати од 25.000 до 50.000 динара, а за правна лица и до 100.000 динара. Реч је о једној од новина предвиђених изменама Закона о планирању и изградњи, које су у скупштинској процедури.
Ипак, ова одредба није нешто што ће морати одмах да се спроведе уколико буде усвојена, јер је рок да се све спољне јединице уклоне са фасада стамбених зграда на начин да не буду видљиве 10 година.
Тај рок биће нешто краћи за власнике зграда јавне намене у границама непокретних културних добара и заштићеној околини културних добара и за власнике зграда, односно посебних делова објеката у границама непокретних културних добара и заштићеној околини. За прве тај рок биће две године од дана ступања закона на снагу, а за друге пет година.
Предвиђено је да ће јединица локалне самоуправе донети акт којим ће ближе уредити начин уклањања спољних јединица уређаја за климатизацију. Ако тај акт не донесе у прописаном року, предвиђена је новчана казна од 50.000 динара за одговорно лице у јединици локалне самоуправе.
Градски урбаниста: „Одлука се неће се односити на дворишне фасаде“
Главни градски урбаниста Марко Стојчић каже за Еуронеwс Србија да ће тек уследити дефинисање конкретних правила која је могуће спровести у Београду, али и наводи да спољне јединице уређаја за климу могу да се изместе на дворишну фасаду, терасу, односно лођу и на кров.
Стојчић каже да једна од могућности да неки од објеката добију маске за те спољне јединице, али и наводи да би и тада оне морале да се преместе како би све биле у истој вертикали.
„Зависи од објекта, могуће је да се смести на кров негде где је централна климатизација, негде није могуће где свако има свој клима уређај, неко има дворишну фасаду неко нема, неко има лођу, неко нема. Свакако ћемо да формирамо градски тим који ће да разради ту градску одлуку која следи након усвајања закона“, рекао је Стојчић.
Како је навео, спољна јединица може да се измести на терасу јер је важно да не ружи уличну фасаду. Обавеза измештања, како је рекао, неће се односити на дворишне фасаде. Стојичић каже да премештање спољних јединица уређаја за климатизацију не изискују велике трошкове. С друге стране, додаје, има и грађана који су одговорни и који су и о томе водили рачуна.
Стојичић каже да Град Београд као и свака друга јединица локалне самоуправе чека да се закон усвоји и након тога ће у складу са обавезама из закона донети градске одлуке које ће то питање прецизније да опишу.
Где ће прво бити уклоњене спољне јединице у Београду
Стојчић је навео да ће се настојати да се крене од објеката заштићене културно историјске целине.
„Покушаћемо да кренемо од улица, ми то зовемо улазно излазни правци у граду и заштићене културно историјске целине, да се крене прво од тих објеката и да се спољне јединице уређаја ставе или на дворишне фасаде или на кров. То је свакако прва идеја. Три су категорије генерално могуће у неко првом таласу – кров, дворишна фасада и тераса, односно лођа. То су позиције где могу да буду сакривене. У неком четвртом смислу, могуће је да неки од објеката добију маске за те спољне јединице, у том смислу би вероватно морали да се преместе ти спољашњи уређаји, да буду постављени у некој геометрији сви у истој вертикали“, рекао је Стојчић.
Према његовим речима, то је нешто што тек следи као правилник који ће Град Београд да разради.
„Кроз тај правилник, зависно од типа зграде и позиције у граду, дефинисаће се та обавеза. Свакако ћемо да формирамо градски тим који ће да разради ту градску одлуку која следи након усвајања закона“, рекао је Стојчић.
Изменама Закона о планирању и изградњи предвиђено је и да од дана ступања на снагу тог прописа све нове зграде морају бити пројектоване, изграђене и одржаване на начин да спољне јединице уређаја за грејање и хлађење нису видљиве, односно да не врше утицај на непосредно окружење.
Енергетски пасош
Такође, изменама закона је, између осталог, предвиђено да ће свака зграда, без обзира на то кад је изграђена, морати да има „енергетски пасош“, а поседовање тог сертификата о енергетским својствима објеката биће услов за купопродају некретнина.
„Енергетски пасош“ даје енергетску оцену зграде и садржи податке о енергетском разреду зграде, односно потребној енергији за грејање, о квалитету зграде, као и препоруке за унапређење комфора и смањење потрошње енергије. Зграде чији је власник држава мораће тај сертификат да прибаве у року од три године, а власници постојећих пословних зграду у року од пет година.
За власнике постојећих стамбених зграда, односно станова, тај рок је дупло дужи и ту обавезу морају да испуне у року од 10 година. После истека тог рока, „енергетски пасоши“ постаће саставни део купопродајних уговора некретнина, односно обавезно ће се прилагати приликом овере уговора о купопродаји непокретности или закључења уговора о закупу. За све те категорије прописане су новчане казне уколико ту обавезу не испуне у законском року, а оне се крећу од 25.000 до 100.000 динара. Изменама закона прецизирано је да сертификати о енергетским својствима зграде важе десет година од дана издавања. Након истека 10 година, израдиће се нови сертификат.
Foto: Shutterstock
