Становници Војвођанске и околних улица у Сурчину протеклих месеци немају миран сан јер, како кажу, страхују од измене Просторног плана који се највероватније прилагођава најављеној специјализованој изложби ЕXПО 2027.
Како пише Н1, кроз капију пролазили су пријатељи и родбина породице Ивановић. Ускоро би туда требало да пролазе и, ни мање, ни више него – возови. Јер, наумила је држава да туда протера пругу.
„Направили смо кућу на грађевинском земљишту и сад је промењен план од пре 20 година, тако да иде директ преко нас, целом дужином нашег плаца. Шта очекујем? Па ништа, ако прође то, ми се склањамо одавде“, прича мештанин Сурчина Стефан Ивановић.
Да ће морати да се склања, овај комшилук није обавештен. Као ни то да је одржан рани, јавни увид у измењени просторни план. Остали би у незнању да није било комшије који је уједно и архитекта и урбаниста и који је дошао до докумената и тада схватио да је знатно померена железничка траса, предвиђена још пре три деценије.
Н1: У једном од ових дворишта се ми сад тренутно налазимо и то ће ићи…
„Ми се овде налазимо, баш на самој траси пруге“, каже урбаниста и архитекта Здравко Жугај.
Питали су надлежне зашто баш преко њих. Међу ретким одговорима добили су онај да је јефтиније од претходно замишљене руте. Али сумњају да је заправо разлог предстојећи ЕXПО 2027, као и најављени национални стадион.
„Тамо ће бити чак и сајам, многи привредни објекти, што је врло лепо и ми то поздрављамо. Само, не можемо сада да поздравимо овде ако смо ми угрожени“, додаје Жугај.
Када дође време да се гради, прво ће морати да се руши. И док ће једни да остану без породичних кућа и земље, они који их сачувају остаће без мира.
Н1: Колико су сад те куће далеко од пруге која треба да буде изграђена?
Жугај: Осам метара, колико је то овде речено.
Н1: Колико би то требало да буде да би то било безбедно?
Жугај: Пре тога је било 25 метара.
„Ја немам где да идем. То је моја кућа“, каже Милан Треса.
Н1: А то је Ваша кућа? Ви морате да останете ту?
Треса: Ја немам где, ту ми је породица, син, супруга. Ја немам друго место.
Н1: Селидба није опција?
Треса: А где ћу да идем? Да сте на мом месту, 75 година, то сте правили цео живот, где бисте сад?
И неће утицај осетити искључиво они најближи железници, испаштаће и саобраћај, упозорава Жугај.
„Овај део је планиран за надвожњак“, прича Жугај.
Н1: Ово ће бити једна од слепих улица?
Жугај: Да, то значи да ћемо морати да „нађемо“ једну улицу којом ће да одемо до паралелне са Војвођанском, да бисмо ушли у ову нашу улицу.
Н1: А комуналне службе ако буду долазиле?
Жугај: Комуналне службе не могу по пропису, нема окретнице и не могу уопште да уђу у ову улицу. Не само комуналне, него и хитна помоћ)).
А у целој причи има и ироније. Јер, према Жугајевим речима, управо он је пре неколико година урадио први, иницијални пројекат Националног стадиона до ког ће спорна пруга да води.
„Урадио сам пројекат, надајући се најлепшем и најбољем, али воз је дошао у моје двориште“, каже он.
Foto: Filip Krainčanić/Nova.rs
