Почетна » Центар за културу Гроцка – „Дани европске баштине“ 2022. Галерија Ранчићева кућа и „Музичка башта“ ПУТУЈУЋЕ ШАРЕ СРБИЈЕ и ЖИВА БАШТИНА

Центар за културу Гроцка – „Дани европске баштине“ 2022. Галерија Ранчићева кућа и „Музичка башта“ ПУТУЈУЋЕ ШАРЕ СРБИЈЕ и ЖИВА БАШТИНА

од Други Пишу
0 коментар
Поштовани/е, драги пријатељи, Позивамо Вас да у петак 16. септембара 2022. године у 19 часова у Ранчићевој кући, културном добру Србије и седишту установе Центар за културу Гроцка, присуствујете отварању самосталне изложбе слика и накита „Путујуће шаре Србије“ уметнице Милице Живадиновић у оквиру манифестације „Дани европске баштине – Одрживо наслеђе“. Изложбу ће отворити кустоскиња Зорица Атић, историчарка уметности.

Ранчићева кућа / 16. септембар од 19 часова
Поставка у Ранчићевој кући траје до 3. октобра 2022. године.
У наставку вечери, од 20 часова водећи традиционални уметници у Србији извешће концерт „Жива баштина“ у „Музичкој башти“ Ранчићеве куће. Наступају Бошко Вујачић, гуслар, Светлана Спајић, извођач традиционалне српске песме, Бокан Станковић и Милош Николић, извођачи на више народних дувачких инструмената.
ПУТУЈУЋЕ ШАРЕ СРБИЈЕ: Уметница Милица Живадиновић инспирацију проналази у традиционалним мотивима Балкана и културном наслеђу Србије – шарама са пиротских ћилима, орнаментима на српским средњовековним фрескама, као и у космичким појавама, позивајући нас кроз своје радове на путовања и снове.
У уводноj речи каталога Маја Живановић, новинар и ликовни критичар, наводи:
„Стилизоване шаре са чувених пиротских ћилима, транспоноване у аутентичне слике у уљу на платну, као и савремено виђење тог традиционалног мотива у примењеном стваралаштву, чине последње циклусе београдске уметнице Милице Живадиновић, која од 1999. године живи и ствара између Париза и Београда.
Пројекат „Путујуће шаре Србије“, обједињује њен еклектичан приступ етнологији, који континуирано негује и по којем је препознатљива у интимним причама, чудесних боја и орнаментике, необичном споју традиционалног и модерног. Тај нови живот пиротских ћилима, односно њихових шара, које носе снажну симболику, овога пута је представљен на начин који је доступан оку и разумевању сваког посматрача из свих крајева света.
У Миличином пројекту „Калеидоскоп Србије – Пиротски ћилим“, који је 2019. год добио подршку на конкурсу Министарства културе и информисања, се прожимају стилизовани и анимирани мотиви најлепших шара Пиротског ћилима. Посебан део чине савремена примена шара, у сликарству и примењеној уметности аутора Милице Живадиновић.“
др ум. Милица Живадиновић (1975) рођена је у Београду. Дипломирала је на Академији ликовних уметности у Версају на Одсеку за сликарство, a потом докторирала (2011) на Универзитету Париз 8 у Француској. Докторску тезу „Миодраг Мића Поповић (1923-1996)“ објавила је на француском језику уз подршку Француског националног центра за књигу, која је преведена на српски језик и објављена у издању Orion Arta у Београду (2014) уз подршку Министарства културе и информисања Републике Србије.
Реализовала је бројне самосталне изложбе у Паризу и Србији и учествовала на многобројним колективним изложбама широм Европе. Упоредо са сликарством, бави се и израдом уметничког накита. Године 2013. креирала је своју прву колекцију накита и основала сопствени бренд MITSI-PARIS.
Чланица је француског Удружења визуелних уметника Maison des Artistes од 2001. године и Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) од 2008. године.
Живи и ради на релацији Париз – Београд од 1999. године.
Концерт ЖИВА БАШТИНА представља пажљиво осмишљени програм четири барда српске традиционалне музике данашњице: Бошка Вујачића, гуслара, Светлане Спајић (извођача традиционалне српске песме), Бокана Станковића и Милоша Николића (извођача на више народних дувачких инструмената).
Њихово музичко умеће, искуство и ширина познавања српске традиционалне музике су за дивљење. Јединствен и стручно конципиран програм обухватиће музичко путовање кроз српске крајеве и епохе представљајући спој историјског памћења и уметности.
Концерт ће публици представити више елемената нематеријалног културног наслеђа од посебног значаја који су на националној листи нематеријалног културног наслеђа али и „живе људске ризнице” (термин УНЕСКО-а за носиоце нематеријалног културног наслеђа).
О извођачима:
– Бошко Вујачић, који већ 45 година носи звање „народни гуслар”, није само један од представника гусларске заједнице у Србији, већ, многи би рекли, и најбољи међу њима. Између осталог, његова интерпретација песме „Мојковачка битка” аутора Радована Бећировића – Требјешког сматра се непревазиђеном. Данас, на средини осме деценије живота, добро памти да је од оног момента када је као петогодишњак први пут произвео тон на гуслама, постао срећни заробљеник, ученик, истраживач, певач, песник и тумач историје, народне поезије и традиције српског народа све до данашњег дана.
– Светлана Спајић је српска традиционална певачица, извођач, педагог, културни активиста и преводилац. Посвећена је неговању и очувању српске традиционалне културе, сакупљајући и учећи на терену, од изворних певача најстарије генерације. Њен репертоар српске архаике из свих крајева („од Книнске до Неготинске Крајине”) обухвата и најстарије традиционалне певачке облике из Подриња, попут песама „на глас”, канталица и песама „на бас”.
– Бокан Станковић је водећи српски извођач на традиционалним дувачким инструментима, певасходно труби, сврљишким гајдама, дудуку и окарини и један од последњих аутентичних носилаца свирачке традиције источне Србије. Од најраније младости обилазио је села источне Србије и од гајдаша и певача усвајао најстарију музичку традицију, па се може рећи да представља енциклопедију предачког знања и српске свирачке, певачке и играчке традиције. Носилац је бројних признања на саборима народног стваралаштва. Оставио је више десетина трајних снимака у Радио Београду. Као педагог и извођач водио је гајдашке семинаре и радионице.
Члан је оркестра Горана Бреговића.
– Милош Николић je доктор музичке уметности, мултиинструменталиста са широким спектром музичких интересовања и компетенција. Осим кларинета, свира традиционалне инструменте кавал, гајде и свирале са којима пре свега наступа као изворни свирач, али и у контексту различитих жанрова популарне музике. Бави се и педагошким радом. Запослен је у Музичкој школи „Мокрањац“ у Београду. Више од четврт века изучава византијску црквену музику, теоријски и практично. Познавалац је неумске нотације и има вишегодишње педагошко и концертно искуство на том пољу. Истражује оријенталне музичке традиције. Снимао је музику за филмове и радио драме, члан је неколико ансамбала.
*Музички програм Центра за културу Гроцка „Музичка башта 2022“ реализује се подршком Града Београда – Секретaријата за културу.
Улаз је слободан.
Добро дошли!

Можда ти се свиди

Оставите коментар