Након што се градоначелник “досетио” да прошири Вишњичку улицу на Карабурми, сада му је на памет пала и идеја да ту лошу праксу примени и на новобеоградским булеварима, тачније на Булевару Зорана Ђинђића. Зашто је ово лоша идеја?
Веч на првој години Саобраћајног факултета се учи да шире улице неће решити саобраћајне гужве, ако нам остану саобраћајна уска грла, што би у Београду били мостови преко Саве и Дунава, мостови преко аутопута који пролази кроз град и уске централне градске улице.
И сваки студент који би професору рекао да ће саобраћајне гужве решити са више трака би вероватно пао на испиту.
На нашу жалост, а и на штету, градоначелника нема ко да обори на испиту, док се игра са новцем и временом 2 милиона Београђана.
Да ствар буде још гора, он поменути пројекат ширења Булевара Зорана Ђинђића назива “Мали метро” и каже, цитирамо “Ову деоницу од Новог Београда до Сланачког пута слободно можемо назвати „Мали метро”, јер ће се преко Новог савског моста, тунела и проширене Вишњичке улице брже стизати него будућом линијом метроа – казао је први човек престонице”
Да је дорастао својој функцији, градоначелник би знао да се у градовима метро гради управо да би брзином и капацитетом био конкурентан приватном аутомобилу, јер би удовољавање свим возачима аутомобила на начин који то градоначелник замишља, претворило градове у огромне паркинге, испресецане стотинама тунела и вијадукта, у којима би било непријатно живети. Трошкови и штета од таквих саобраћајних решења за друштво би били огромни – у просторном и финансијском смислу, као и у смислу заштите животне средине од буке и загађења.
И уместо да напредњачка власт хитно узме кредите и почне са унапређивањем постојећих шинских система, Бг воза и трамвајске мреже, уместо да се прошири мрежа жутих трака за јавни превоз и мрежа бициклистичких стаза, посеже се за популистичким мерама ширења већ проточних булевара, у којима би се већ сад без проблема могле исцртати жуте траке и без додавања нових саобраћајних трака.
Са друге стране, градска власт Београда је чак укинула жуту траку у улици Омладинских бригада иако има три саобраћајне траке по смеру, а саобраћајна полиција у шпицу преко Бранковог моста кроз жуту траку пропушта сав саобраћа укључујући и приватне аутомобиле. На овај начин се потпуно обесмишљава концепт јавног превоза као приоритетног вида транспорта у граду и показује се које су праве намере градских власти када шире градске булеваре, а то је да се градски превоз деградира и да се да предност приватним аутомобилима.
Покрет Не давимо Београд се одлучно супроставља оваквом концепту решавања саобраћајних проблема и предлаже да се хитно крене са развојем подземне железнице у складу са потребама грађана а не тајкуна, да се Бг воз унапреди са новим гарнитурама и да се продужи до Панчева, Нове и Старе Пазове, да се трамвајима у саобраћају да већа предност и аутономија, да се стари трамвајски мост определи само за јавни превоз и такси возила. Потребно је саобраћај у граду решавати тако што ће се у први план ставити јавни превоз и пешачење, затим бицикл и микромобилност, па тек онда приватни аутомобил.
Градоначелник Шапић се очигледно не разуме у свој посао, а изгледа да нема никог у свом окружењу ко би га саветовао да је ово што ради у саобраћају погрешно, што се очигледно види и по константним променама курса и лутању у решавању проблема градског превоза, али и и по питању развоја саобраћајне инфраструктуре.
Зоран Буквић, координатор групе за саобраћај Не давимо Београд
