Сузана Пауновић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекла да тај пропис постоји од 2002. али да је постајало ограничење које је сада укинуто.
„Посланици су могли да се обраћају на свом мањинском језику уколико је њихова национална мањина заступљена два одсто у односу на укупан број становника. Сада то ограничење не постоји. Постоји могућност да се народни посланици обрате на свом матерњем језику и не само да се обрате већ и да поднеске прилажу на свом матерњем језику“, наводи Пауновићева.
Додаје да су изменама Закона о националним саветима јасније дефинисана овлашћења тих савета, смањења прекомерна политизација и транспарентнији рад националних савета.
изменама Закона о Саветима националних мањина долази до транспарентнијег трошења новца.
„Три кључна нивоа промена доноси. Први се тиче надлежности и статуса Националног савета, регулишу се питања око заснивања радног односа, положај изабраних лица и функционера у Националноим савету. Уводи се програмски буџет, обавезни ревизорски извештаји, строже контроле новца као и транспарентније трошење“, наводи Пауновићева.
Говорећи о жалбама мештана бугарске националности на проблеме са исписивањем њихових презимена у личним документима, наводи да се ради о проблему који намеће пракса, али да ће се све учинити да се дође до решења.
„Ради се о остварвању права на упис личног имена на бугарском језику. Проблем у пракси се повремено дешава јер постоји разлика између српског и бугарског језика када су у питању презимена. У бугарском језику постоји женски и мушки облик презимена и приликом закључења брака у Бугарској са неком ко се презива Иванов супруга ће носити презиме Иванова, а у Србији то није могуће. Дакле једнака су презимена за оба брачна друга. То је проблем који пракса намеће“, објашњава Пауновићева.
Додаје да је доста урађено на унапређењу положаја бугарских националних мањина.
„Мислим да је то заиста мали проблем у односу на оно шта смо ми урадили на унапређењу бугарске националне мањине – 18.500 грађана бугарске националне мањине који живе у Србији имају свој Национални савет, он се финансира средствима из буџета Републике Србије, 1.100 малишана свакодневно изучава бугарски језик са елементима националне културе, за 170 деце у основним школама обезбеђена је комплетна настава на бугарском језику, за 180 ученика средње школе такође постоји комплетна настава. Заиста представља веома мали проблем за који постоји могућност да у наредном периоду буде решен.“, наводи Пауновићева.
Осуђује претње које су у писму упућене народном посланику – припаднику буњевачке националне мањине.
„Најстрожије осуђујем такав вид обраћања посланику. Верујем да ће се наћи аутори тог гнусног писма. Политичка борба постаје све бескруполознија и треба да се побуне сви грађани јер то није друштво у ком желимо да живимо“, закључила је Пауновићева.
