Провера имовине као оружје против политичких противника?

Већ сада текст нацрта на ком су радили представници министарстава правде, финансија, али и Пореске управе може да се нађе на интернет страници Министарства правде.

 

Овим нацртом предвиђено је да свако мора да докаже порекло своје имовине било покретне или непокретне, а поступак утврђивања увећања имовине водиће специјална јединица Пореске управе која би била формирана тек по усвајању закона. Осим тога, у тексту се наводи да ПУ може да покрене поступак контроле уколико јој се учини вероватним да је неко од 2007. наовамо током три узастопне године имао разлику између увећања имовине и прихода већу од 150.000 евра.

 

О овом закону, о чему смо писали недавно, говорила је свака Влада од 2000. наовамо. У неколико наврата очекивало се да ће закон бити усвојен, али се то никада није десило. Како су економисти за Данас раније говорили, најава усвајања овог закона најчешће је била искључиво политички мотивисана, јер да је било воље закон би био усвојен много пре.

 

Златко Минић из Транспарентности каже да се не може детаљно коментарисати нацрт без образложења и одговора предлагача закона.

 

– Дубоко суштински овај закон није антикорупцијски јер није усмерен на јавне функционере већ ће се примењивати на све грађане. Добро је с једне стране, али може довести и до политичке злоупотребе. Било је предлога, али тога на крају нема, да се уведе казна кривичног дела за јавне функционере. Уместо тога уведено је плаћање пореза од 75 одсто, за шта нисам сигуран да је довољно снажна претња – истиче Минић за Данас.

 

Како каже, та стопа пореза од 75 одсто је и у нескладу са свим пореским стопама код нас и више изгледа као казна.

 

– Ако је казна, зашто није 100 одсто? Овим законом омогућава се унакрсна провера што је било могуће и према Законо о пореском поступку из 2002. Поставља се питање зашто се то није дешавало раније, зашто смо чекали 17 година, зашто раније нисмо јачали капацитете – напомиње наш саговорник.

 

Минић каже да има доста питања за предлагаче, а једно од њих је и зашто ће се испитивати имовина баш од 1. јануара 2007, као и шта ће бити са онима који су у том тренутку имали готовину код себе.

 

– Плашим се да је ово још један закон који треба да напуни касу, а који неће направити проблем јавним функционерима који нису пријавили имовину, а може да, на пример, буде проблем политичким противницима – каже Златко Минић.

 

Економиста Данило Шуковић тврди за Данас да се са овим законом „закаснило“, али и да без обзира на то немамо институције које би то у оваквом коруптивном окружењу то могле да спроведу.

 

– Утврдити прецизно приходе мислим да је технички неизводљиво чак и да постоји политичка воља. Други проблем је тај што је Србија високо коруптивна земља и такав закон који подразумева егзактне податке једноставно ће се изгубити у тој сивој економији и корупцији – истиче Шуковић. Осим тога, власт би, како каже, овај закон могла да употреби против својих политичких противника, а то може да се деси баш због тога што имамо слабе институције.

 

– Што више је бирократских процедура, а то је оно што нам овај закон доноси, то ће бити проблематичније добити праве ефекте – истиче Данило Шуковић.

 

Економиста Горан Радосављевић сматра да је Нацрт Закона добра основа за дискусију „о веома битној теми у Србији која у основи има идентификовање и опорезивање дела коруптивних прихода физичких и правних лица у претходним годинама“.

 

– У Србији у којој су криминал и корупција на високом нивоу у претходним деценијама, такав Закон је више него потребан. Међутим, законски основ за унакрсно испитивање имовине и дохотка никада и није био проблем. Проблем је био у политичкој вољи да се закон спроведе и у капацитету институција, пре свега ПУ. Ти проблеми постоје и сада и видећемо да ли ће и како бити решени. Законом је предвиђен рок за почетак примене од чак годину дана од дана доношења. Тај ток је дуг и на основу досадашњег искуства и одлагања примене неких других закон (нпр. Закон о јавној својини, Закон о реституцији и друго) лако може да значи да ћемо још дуго чекати на почетак примене. Други проблем који ја видим је рок, 1. 01. 2007. Иако сам свестан да постоји проблем са релевантним подацима, мислим да је било потребно да се макар проба са откривањем свих злоупотреба од 2001. године, ако не и раније. Овако, и даље ће као тема остати један значајан период. Затим, Закон је у одређеним деловима недоречен и остаје да видимо како ће се не ствари, попут процена имовине/дохотка радити, што ће бити дефинисано подзаконским актима. У сваком случају, сматрам да је доношење и ефикасно спровођење овог закона један од приоритета и надам се да ће се у томе истрајати – каже Радосављевић.

 

 

Нацрт закона о пореклу имовине предвиђа да се при утврђивању имовине у обзир узима сва имовина од куће, пословне зграде, гараже, земљишта, акција, до удела у правним лицима, возила, пловних и ваздухопловних објеката, уштеђевине, готовине. Они који на захтев ПУ не доставе податке на време, према нацрту, биће кажњени новчано. Казне за правна лица су до два милиона динара, за предузетнике до пола милиона динара, а за физичка лица до 150.000 динара.

 

 

Нацрт закона о пореклу имовине служи заштити неоснованог богаћења напредњака и ни на који начин не обухвата сродника, истичу у саопштењу Савеза за Србију.

 

„Истовремено, овај камуфлажни нацрт закона СНС није ограничен на носиоце јавних функција, већ се односи на све грађане и не предвиђа кратке рокове деловања пореског органа, нити независност будућег тима пореске управе у односу на министра финансија Синишу Малог, који напредњачким предлогом дефинитивно постаје коза у купусу“, наводи се у саопштењу СЗС, који ће, како кажу, након слободних и поштених избора, донети прави закон о пореклу имовине.

Љ. Буквић   Данас