Јосип Манолић преминуо је у 105. години, а по много чему његов живот је био необичан и као из крими-филма. Довољно је рећи да је као припадник Удбе носио надимак „Број један“. Манолић је деценијама био непосредни сведок многих ствари које су обликовале регион.
Комуниста, првоборац из Другог светског рата, високопозиционариани припадник тајне службе Југославије (УДБА), затим дисидент из седмадестих година прошлог века, оснивач Хрватске демократске заједнице (ХДЗ), који је затим напустио, други председник Владе Републике Хрватске – само су део су онога шта је Манолић био.
Како је навео у својој аутобиографији, Манолић је био човек који је живео у четири режима. Неке је рушио, неке је градио, а неке и градио и рушио.
Последње рушење било је оно када је нестала Југославија. Био је један од учесника састанака у Карађорђеву 1991. године где су се водили преговори председника југословенских република пред распад земље и почетак рата.
Милошевић није био заинтересован за Србе у Хрватској
Како тврди, био је присутан састанку Милошевића и Туђмана „то је било 1992. или почетком 1993. године“ када су фактички Срби из Хрватске препуштени Загребу:
„Ја сам био присутан на разговору Туђмана и Милошевића када је Милошевић рекао: „Срби у Хрватској су ваша унутрашња ствар. Ја сам заинтересован за Босну“.
У својој аутобиографији навео је да је постојала сарадња хрватских безбедносних служби и Жељка Ражантовића Аркана, криминалца, вође паравојне формације „Тигрови“ и како се тврди сарадник безбеносних служби Југославије и Србије. Тачније да је Аркан послао снимке злочина у Вуковару из 1991. године.
„Била прљава игра са Арканом. У једном моменту у том међусобном шпијунирању долази до ситуација када треба некоме нешто дати. То је трговина и он је трговао. Део приче о Аркану везан је и за његову младост на нашем хрватском простору“, навео је Манолић у великом интервјуу за Недељник из 2016. године.
Аркан је, према његовим речима, заслужан за продају оружја ЈНА тада још увек југословенској републици Хрватској.
„Жељко Ражнатовић Аркан још током истраге и боравка у Реметинцу у лето 1991. године (затвор у Загребу) и пре режираног суђења, постао добављач оружја за потребе Републике Хрватске. Почетком 1991. године, тачније, у априлу те године, Република Хрватска купила је његовим посредовањем од његове фирме из војног складишта у Батајници много оружја, претежно ‘калашњикове’ АК-47 и противтенковско наоружање. Била је реч о 12 шлепера оружја“, тврди Манолић у мемоарима и „Политика и домовина“ и истиче да је ово оружје плаћено златом и сребром, а да је Аркан и 1992. године продавао оружје Хрватској.
Податке о томе, како наводи, су знали челници ХДЗ Главаш, Перковић и Шекс.
„Неколико дана пре плаћања оружја Ражнатовићу Аркану, наши појединци, у згради Жупанијског суда у Осијеку, припремиће две актовке пуне злата и сребра. Наиме, оружје је наводно плаћено златом и сребром“, пише Манолић и додаје да су и данас нека питања с тим у вези остала без одговора.
Јожа, Број један, најстарији европски шпијун
Јосип Манолић, у јавности познатији као Јожа, прославио је 104. рођендан 22. марта. Рођен је у Калиновцу крај Ђурђевца 1920. године. У младости је постао комуниста. Са 18 година ушао је у СКОЈ (Савез комунистичке омладине Југославије). Био је потпредседник Удружења радничких синдиката (УРС) у кожарској индустрији. Године 1939. с 19 година примљен је у Комунистичку партију Југославије (КПЈ), а годину дана касније изабран је за секретара Окружног комитета СКОЈ-а за Нову Градишку и члана покрајинског комитета Партије.
Због умножавања и дељења летака КПЈ усташке власти су га ухапсила 1941. године али су га осудиле на затворску казну и ускоро пустиле. Манолић је 1944. именован је за начелника Озне 2 у Бјеловару, комунистичке полиције која га шаље у ослобођење Бјеловара и околине.
Две године касније, 1946. одлази у Загреб као начелник Одјела за извршење казнених санкција у Секретаријату за унутрашње послове.
„Праћење Степинца у затвор“
Једна од његових дужности била је и да буде у пратњи кардинала Алојзија Степинца оптуженог за сарадњу на нацистима, приликом његова одласка у затвор у Лепоглави. Католика црква је чинила све како би се Степинац ослободио. Тако је Папа Пије XИИ 29. новембра 1952. године, тадашњи Дан републике Југославије именовао 14 нових кардинала, а међу њима и надбискупа Степинца. Југославија је одговорила противмером тако што је прекинула све дипломатске односе са Светом Столицом 12. децембра 1952. године.
У тадашњој Удби био је задужен за затворе у којима су били политички затвореници и ту је дужност обављао до 1963. године.
Осам година касније, Манолић се прикључио тзв. хрватском пролећу што је значило масовно показивање националистима, први пут од ослобођења односно уништења нацистичке квислиншке творевине независне државе Хрватске.
Због тога је искључен из Савеза комуниста Југославије и, како каже, био му је одузет пасош до 1990. године.
„Туђман (први председник осамостаљене Хрватске) је добио пасош добити четири године прије мене. А он је осуђиван, затваран, а ја само избачен из партије“, говорио је.
Са Фрањом Туђманом, 1989. године, основао је Хрватску демократску заједницу (ХДЗ). Био му је један од најближих сарадника и када је Туђман постао први председник Хрватске од увођења вишестраначја.
У периоду од 24. августа 1990. до 17. јула 1991. био је премијер Хрватске, наследивши на тој функцији Стјепана Месића.
После фракцијских борби и различитих ставова око Босне и Херцеговине 1994. године покушава преврат у ХДЗ, али без успеха. Исте године са Стјепаном Месићем, Славком Дегорицијом излази из ХДЗ-а, а годину дана касније оснивају своју странку Хрватских независних демократа (ХНД).
“Разлаз није везан за једну несугласицу, иако је питање Босне пресудно. Ту је и издаја Немачке као савезника, те некритичан однос према мафиокрацији изниклој из наших редова, двоструки критеријуми и линије заповедања итд“, наводи.
Но тај разлаз има и своју обавештајну димензију јер Манолић помиње да је америчка обавештајна служба ЦИА тражила његову смену.
Говорећи пре неколико година о новој генерацији политчара у региону рекао је:
„Нова генерација политичара делује ми као генерација политичара која се јако труди да на политичкој сцени опстане под сваку цену. То није добро. Иако је политика умеће могућег, ипак је њена највећа вредност моралност. Суседи су по природи усмерени једни на друге, а хрватски и српски народ повезани су бројним везама. Политика „хладног рата“ не води никуда“, навео је.
Наџивео је две супруге, а друга је била млађа од њега 37 година. Има три ћерке Дарку, Зрнку и Јасну. Преболео је и корона вирус. Звали су га и најстаријим европским шпијуном, али и Бројем један, по јунаку лика из стрипа Алан Форд. У питању је деда, стар неколико хиљада година који зна све о свима, а податке похрањује у своју књижицу (биљежницу).
Foto N1
П. В. П. Н1
