Председник Србија центра генерал Здравко Понош изјавио је да би примереније било да се немачко – француски односно европски план за Косово зове Вучић – Курти план.
“Вучић је мање – више испунио своје обавезе по том плану. Он поштује план који јавно не признаје, за разлику од Куртија који га признаје, али га не поштује. Понижава Вучића захтевом да потпише да ће да уради оно што је већ урадио”, рекао је Понош за Данас.
Он је истакао да је „након дебакла са Бањском Вучић натеран да клечи на кукурузу иако је све задатке решио и пре рока, а Косово му од тада није више употребљива валута за ценкање са западњацима око стања демократије у Србији.Ту валуту је потрошио, а и њих не интересује та тема ко некад”.
“Снашао се Вучић па је најпре куповао наклоност са испорукама артиљеријске муниције Украјини. Међутим, то се углавном књижи на његов конто код Американаца. Код Европљана баш и не толико. Сад је нашао бољу валуту на коју се Европљанима цакле очи. И њима и њему сада је литијум срце Србије. Није то више Косово”, рекао је Понош.
Он је додао да пројекат копања литијума “не иде тако лако како су се надали. Сада му је једина корист то што је са литијумским темом маскирао, на неко време, оно што је урадио са Косовом”.
Понош је објаснио да је копање литијума у Србији важно за “посрнулу немачку аутомобилску индустрију и последице енергетских потреса које немачка плаћа за остварење америчких интереса у Украјини”.
“Толико је Шолцу стало да дође на то руковање и сликање са Вучићем у Београд. Толико да трпи непријатна питања и о том руковању и о еколошким последицама по грађане Србије од рударења литијума у Србији за потребе немачке зелене транзије”, рекао је Понош и додао да су то много мање непријатна питања него она на која би Шолц морао да одговара кад би то радио у Немачкој.
Што се тиче сарадње између Макрона и Вучића, Понош је истакао да је француски председник “одавно регистровао да у Вучићу има муштерију са трговачким манирима богатих заливских владара склоних алкохолу. Купује да би комшијама показивао шта све има боље и веће од њих и да би се дружио са продавцем и код куће показивао слике са дружења. За сада су срећно и задовољни и Макрон и Вучић. Докле ће, не зна се”.
Говорећи о могућој куповини француских авиона рафал Понош је подсетио на руску куповину француских ратних бродова 2014.
“Путин је дао паре, два Мистрала беху завршена и спремна за испоруку, а онда Вашингтон „сугерише“ Паризу да би тај велики посао требало обуставити. Французи се мало мрштили, па лепо Путину вратили паре, а Мистрале уваљали Египту. Није све у парама. Нешто је и у геополитици”, закључио је Понош.
