Удружење „Заштитимо Јадар и Рађевину“ саопштило је данас да је Секретаријат Бернске конвенције у Стразбуру, размотривши жалбу против Владе Србије због пројекта Јадар, позвао да се пре доделе било каквих уговора, патената или лиценци, размотре све последице и опције за очување заштићених врста и станишта, земљишта и водних ресурса у долини Јадра.
.
Удружење „Заштитимо Јадар и Рађевину“ саопштило је данас да је Секретаријат Бернске конвенције у Стразбуру, размотривши жалбу против Владе Србије због пројекта Јадар, позвао да се пре доделе било каквих уговора, патената или лиценци, размотре све последице и опције за очување заштићених врста и станишта, земљишта и водних ресурса у долини Јадра.
Имајући у виду ситуацију која се брзо развија, осетљивост због великих друштвених, политичких, финансијских и еколошких утицаја, Секретаријат је одлучио да на тај случај скрене пажњу Управног одбора (Савета Европе). С тим у вези, обе стране, Влада Србије и жалиоци, позвани су на састанак Сталног комитета Савета Европе (СЕ) у Стразбуру од 2. до 6. децембра, саопштило је Удружење „Заштитимо Јадар и Рађевину“ које је са још два удружења 2021. године уложило жалбу против Владе Србије због пројекта Јадар.
Секретаријат је одлучио да жалба остаје у приправности, наведено је у саопштењу.
Секретаријат Бернске конвенције констатовао је, како је наведено, да потенцијално угрожено подручје представља станиште неколико заштићених врста међу којима се налази већина популације мале чигре (Стернула албифронс) која се налази у Анексу ИИ Бернске конвенције, као и бројних ретких и ендемичних биљних врста, укључујући велики дубачац (Теуцриум сцородониа) чија једина позната колонија расте у Рађевини, на простору планираном за јаловиште.
Те врсте би биле веома угрожене у случају изградње рудника, док би многе друге врсте биле веома погођене у случају акцидената на руднику и јаловишту, што би довело до погоршања квалитета воде и земљишта, посебно реке Јадар.
Изражавајући снажну забринутост у вези са потенцијалним ризицима које су навели подносиоци жалбе, Секретаријат Бернске конвенције затражио је додатне информације о развоју и садржају Интегрисаног националног енергетског и климатског плана (ИНЕКП) и садржају Студије процене утицаја на животну средину у вези са пројектом, као и студије које су до сада доступне, посебно у погледу процене прекограничног утицаја рудника и планираног јаловишта, навело је Удружење „Заштитимо Јадар и Рађевину“.
Секретаријат је од Владе Србије затражио и Стратешку процену утицаја на животну средину просторног плана, процењени ризик од изливања, план за ванредне ситуације са предвиђеним мерама превенције и ублажавања, такође имајући у виду потенцијални прекогранични утицај вађења и прераде литијумове руде.
Секретаријат је изразио забринутост и због недостатка ангажовања јавности у процесу доношења одлука и јаких друштвених тензија око пројекта.
„Напомиње да је, наводно, било нерешених случајева корупције и кривичних пријава против компаније и њихових сарадника. Штавише, на активисте за заштиту животне средине вршен је притисак и ућуткавање, што доводи до блаћења кампања активиста и стратешких тужби против учешћа јавности (СЛАПП) против еколошких активиста“, пренело је Удружење „Заштитимо Јадар и Рађевину“.
По том питању, Секретаријат је приметио да је Парламентарна скупштина Савета Европе у јануару 2024. усвојила Резолуцију 2531 и Препоруку 2267 „Сузбијање СЛАП тужби: императив за демократско друштво“, од којих је потоња препоручила да Комитет министара СЕ „усваја смелу препоруку о супротстављању употреби СЛАП тужби на основу предлога ЦСМСИ (Управни одбор за медије и информационо друштво)“, као и да „охрабрује и прати брзу и ефикасну примену смерница наведених у препоруци од стране држава чланица, укључујући широк спектар заштитних механизама и правних лекова у њима“.
Goran Srdanov/Nova.rs
