Неовлашћено дељење експлицитних фотографија без пристанка, познатије као осветничка порнографија, горући је проблем у Србији.
Ипак, осим активисткиња за женска и људска права, чини се да се овим проблемом мало ко бави.
Надлежни махом ћуте док се у групама на мрежи Телеграм свакодневно размењују фотографије деце, жена и девојака. На то, пречесто се чују коментари у којима се кривица сваљује на жртву и нехајно пита „па што се сликала?“
Недозвољеном дистрибуцијом и продајом ових фотографија нарушава се интима девојака и жена, каља њихов углед у друштву и угрожава достојанство. Али, осим по друштвени статус, ово може имати далекосежне последице и по њихово ментално и физичко здравље.
Како друштво доживљава проблем осветничке порнографије и да ли разуме размеру његових последица?
Шта је осветничка порнографија?
Осветничка порнографија је облик родно заснованог насиља, чије су жртве у 90 одсто случајева жене.
Европски институт за родну равноправност дефинише је као порнографију без сагласности, која подразумева онлајн дистрибуцију сексуално експлицитних фотографија или снимака, без пристанка особе приказане на сликама.
Починиоци не морају увек бити (бивши) партнери, слике могу бити добијене и хаковањем рачунара, телефона или налога на друштвеним мрежама, а циљ је да се жртви нанесе штета у реалном животу.
Саговорнице ДW сагласне су да је употреба овог термина честа и уједно неадекватна, те да се кроз његову устаљену употребу најбоље описује какав однос друштво има према овом проблему.
„Та терминологија подразумева да је жена нешто урадила и да се он њој свети, што значи да је део одговорности на њој“, објашњава Сања Павловић из Аутономног женског центра (АЖЦ).
Жене са Балкана у раљама Телеграм група
Тромесечно истраживање Телеграм група, које су спровеле оснивачице Удружења „ОснаЖене“, показало је да се у овим групама, које броје неколико десетина хиљада чланова, на дневном нивоу размењује инцесна, дечија и осветничка порнографија.
Ситуација је додатно отежана све чешћом употребом „дипфејка“ (деепфаке) – фотографија и видео снимака генерисаних вештачком интелигенцијом, где се мењањем лика или гласа особе ствара лажни садржај, којим се повређује нечија приватност.
Николина Томашевић из Удружења „ОснаЖене“ каже да, упркос стравичним доказима до којих су дошле, већински део друштва и даље окривљује жртве и сматра да је сама крива јер се сликала или слала фотографије.
Напомиње да људи нису свесни психолошких и физичких последица које ови случајеви могу оставити по жртву.
„Људи често објективизују жртву. Ако је она девојка која је била обучена од главе до пете, ишла у цркву, онда она завређује емпатију. Ако је пак обукла кратку сукњу, она је својим изгледом и начином облачења изазвала насилника да реагује и заслужује да постане жртва“, каже Томашевић за ДW.
„То ми је уништило живот“
Чланице Аутономног женског центра су почетком године, петицијом „Закуни се у закон“, од институција затражиле да осветничка порнографија буде уврштена у Кривични законик као кривично дело. За разлику од Србије, суседне Хрватска и Црна Гора већ имају такво кривично дело.
За мање од месец дана прикупиле су више од 20.000 потписа, што је показало да постоји део друштва који то види као проблем и захтева промене.
„То су најчешће младе девојке, средњошколке, студенткиње – нова генерација која је освешћена и неће да трпи. У тој групацији су и жене које су преживеле тај вид насиља, као и млади родитељи, пре свега женске деце, који препознају какав је свет у којем њихове ћерке одрастају и желе неку промену“, истиче Павловић из АЖЦ-а.
Ипак, наишле су и на велики број коментара којима се одговорност пребацивала на саме девојке и жене којима се то десило, што указује „да се не разумева зашто је то насиље“.
„Срж проблема је мржња према женама (мизогинија) и патријархално васпитање које је са тиме повезано, али и ишчашени и первертирани осећај одговорности, на више нивоа друштва“, објашњава Павловић за ДW.
Она додаје да су то „углавном млади или старији мушкарци, који и даље сматрају да жена не треба да буде сексуално биће, већ да буде на располагању да задовољава њихове потребе“.
Нереаговање надлежних као шаблон
Иако су чланице „ОснаЖених“ све доказе још пре неколико месеци предале надлежном Тужилаштву за високотехнолошки криминал, још увек ништа није предузето.
Тиме се шаље порука да ово није озбиљан проблем, те да, иако велики део друштва захтева промену, „институције одбијају да се њиме баве, умањују га. Тиме поручују свим женама да оне нису важне и да проблеми које имају од раног узраста њима нису битни“, каже Павловић.
„Институције су троме, укорењене у предрасуде и чине их људи који су и сами део друштва које обитава у патријархалним матрицама.“
Како Томашевић из „ОснаЖених“ објашњава, још је опасније што друштво, због нереаговања институција, „почиње да нормализује такво понашање“.
Шта даље?
Павловић појашњава да је пред државом и друштвом много посла, те да овај проблем изискује институционалне промене. Али и примену закона.
„Узалуд је имати закон који се неће примењивати или уколико жене које оду да пријаве то дело наилазе на подсмех, увреде и неверовање“, објашњава она.
Истиче да је друштву потребна „промена дискурса о сексуалности – да буду јасни појмови секс, сексуалност, пристанак, ужитак, родне улоге, стереотипи“, те да се те теме на време, и начин примерен различитим узрастима, отварају кроз образовни систем.
„Мислим да је то једино што може да доведе до нових генерација које су освешћеније и више поштују жене“, закључује чланица АЖЦ-а, пише ДојчеВеле.
Foto:shutterstock_ wichayada suwanachun; shutterstock
