Шта ће нам цена кад се ценкамо?

На зеленим пијацама се често не поштује пропис да се јасно мора видети колико која изложена роба кошта

ОНО што се сматра незаобилазним делом атмосфере на престоничким пијацама – ценкање, мимо је закона! Наиме, постоји Одлука о пијацама којом се, између осталог, предвиђа да за сваки производ на тржници продавац мора да истакне колико он кошта на видном месту. Међутим, „усмени договор“ трговца и продавца и даље оставља у сенци малобројне цедуље са ценама на Зеленом венцу. Осим неколико дана у пролеће…

Иако је пропис на снази, продавци наглашавају да их нико није обавестио да морају да истакну колико динара кошта роба на тезги.

– Овде сам већ 25 година и знам да нико није кажњен због тога – каже времешни продавац Јоцо Ђурић, који је уредно поставио цене на своје вргање, поморанџе и парадајз. – Причало се нешто у последње време о томе, али нико од шефова није дошао да нам то каже лично.

Мада се за оне који се усуде да прекрше поменуто правило предвиђа казна од 2.500 до 250.000 динара, „рука“ закона, према речима произвођача и препродаваца, није још стигла до њихових џепова. Они сматрају да ће тај пропис остати мртво слово на папиру, јер није одржив у условима борбе са конкуренцијом.

– Никада све колеге неће поштовати то правило. Тако ће на пример неко да понуди јефтиније или скупље воће које и ја продајем – објашњава „пластично“ један од продаваца. – А ја, ако напишем цену на папиру, муштерија ће само да прође поред моје тезге. Овако застане па пита, а онда преговарамо и обично се договоримо.

ДАЈ, БРЕ, ЛУК, НИСУ ВАЖНЕ ПАРЕ

МЛАДИ свежњеви дивљег белог лука сремуш, чија је веза коштала 50 динара, лежали су скоро на свакој тезги на пијаци Зелени венац.

– Дај ми две везе, небитно колико кошта – каже један од купаца продавачици. – Ово ми је за здравље и битно ми је да га има, а да ли је написана цена или не, не интересује ме.

МОРАЧ, КОРИЈАНДЕР, АНИС, КИМ…

МАЛЕ кутије зачина морач, коријандер, ким и анис пореклом из Бељевца код Младеновца коштале су свега 20 динара. Паковања ових ароматичних сувих самлевених стабљика, које у малим количинама јелима дају посебну арому, полако су једно по једно нестајали са тезги у дубине цегера, углавном суграђанки.

Ј. НОВАКОВИЋ   Новости