У дому Војводића дочекала су нас сва деца: Христина (22), Јована (20), Стефан (19), Данило (17), Анастасија (15), Марко (13), Марија (11), Марта (9), Теодора (6 и по), Јован (5) и Максим (3).
На слици недостају две ћерке које припремају породицу за летовање
– Децу учимо да буду добри људи и да успех не вреди уколико не вреде они сами. Све остало или имамо или набавимо. Потребно је само мало стрпљења и све буде на свом месту – причају родитељи Василије и Ирина, чијег смо најстаријег сина Стефана пре три дана упознали као ђака генерације Пете економске школе „Раковица“.
Василије и Ирина поносни су на својих шест девојчица и пет дечака са којима у радости, достојанствено и скромно живе у 134 квадрата. Кажу да им није тесно. За свакога има места.
Мајка Ирина нам је са децом спремила питу и сокове
– Постоје тренуци када је тешко, али, упркос томе, како они расту, ми идемо из радости у радост, и то је једино што потире сву муку када је има – прича отац Василије Војводић (49), који је свештеник при Цркви Светог Трифуна и секретар на Богословском факултету.
Мама Ирина Војводић, професор књижевности и преводилац италијанског језика, каже да и она потиче из многобројне породице.
Отац Василије показује таблу где записују обавезе
– Одрасла сам у великој породици, тако да је мени ово нормално. Мира у кући има увек јер се свако понаша према свом ритму – каже она.
Обавезе које имају у кући организују на веома довитљив начин.
– Имамо таблу на којој од листе жеља правимо листу обавеза. Тамо записујемо шта свако треба да уради. Код нас је скоро па као на неком послу, свако има своја задужења – каже син Данило (17).
Пажњу привлачи распоред часова и осталих активности који је залепљен на фрижидеру. То је начин да мама зна где је које дете. Већина деце похађа и музичку школу, бави се спортовима, па Војводићи кажу да је без записивања тешко имати преглед обавеза. Све што треба да ураде, кажу, раде у групама, и то им није проблем.
Стефана смо упознали као ђака генерације Пете економске школе
– Ретко се деси да ручамо сви за столом у исто време. Обично кад одемо код бабе, мада и тад морамо да једемо у две или три туре, али нама то не смета. Нисмо свадљиви и стрпљиви смо – причају деца.
На фотографији нашег фоторепортера недостају две најстарије сестре које су биле заузете припремама за пут, јер ће захваљујући жени која им је понудила смештај у Сутомору деца са мамом отићи на одмор.
Дуг за стан
Дневно им за најосновније намирнице треба 2.000 динара.
– Помажу нам црква али и суграђани. Држава нам даје дечји додатак за треће и четврто, а осталу децу изгледа да наш систем не препознаје. Само да отплатимо дуг за стан – каже Василије.
Дијана Радисављевић Блиц
