Почетак изградње постројења за прераду отпада у Винчи очекује се 2017, а нова депонија биће завршена до 2020. године, изјавио је градоначелник Синиша Мали крајем јуна 2015. Године.
Он је у изјави коју је, недељу дана пре, пренео Беоинфо истакао да је пројекат јавно-приватног партнерства, којим град намерава да реализује ову инвестицију, предат надлежној републичкој комисији. То тело мора да одобри подухват, после чега ће се, каже Мали, о њему изјашњавати одборници Скупштине града.
– После тога, биће објављен међународни тендер на којем очекујемо значајан одзив, јер је интерес за овај пројекат исказало више од 50 компанија из Србије и света. Понуђачи ће се надметати креирањем техничких решења која на најбољи начин могу да задовоље услове у смислу квалитета и цене пружања услуга третмана и одлагања отпада – рекао је Мали.
- јула 2015. одржана је седница Скупштине града, на којој је изградња оваквог постројења одобрена. Сада се очекује се тендер за избор партнера, а градоначелник је напоменуо да је већ 50 компанија изразило заинтересованост да учествује у реализацији пројекта управљања отпадом.
– Реализацијом пројекта умногоме ће се побољшати квалитет животне средине и енергетска ефикасност у главном граду – навео је Драган Стевановић, државни секретар у Министарству привреде и председник Комисије за јавно-приватна партнерства.
Aлександара Христић: Средства бити одвајана из буџета Града, односно из џепова Београђана.
Према Одлуци усвојеној редином јула 2015. године на седници Скупштини града Београда, Град ће за одлагање комуналног отпада склопити партнерство са приватном компанијом. Међутим, како је истакла Александра Христић из Нове Странке, пошто се очекује да приватни партнер неће подмирити своје трошкове, прописује се да „ће Град бити обавезан да покрије тај недостатак новчаног тока путем директних плаћања на име пројекта приватном партнеру током трајања уговора“. То, дакле, значи да ће средства бити одвајана из буџета Града, односно из џепова Београђана.
– Јавна комунална предузећа која се баве сакупљањем и депоновањем комуналног отпада обрачунавају трошкове депоновања који се кроз рачуне грађана исказује збирно као „сакупљање отпада“. Дакле грађани су већ платили услугу депоновања отпада на садашњој депонији и то 20-25% од укупне цене приказане у садашњим рачунима. Идеја да се санација, рекултивација и затварање постојеће депоније реализује кроз пројекат ЈПП и да се финансира из накнаде за депоновање која ће бити уведена, представља нови намет грађанима који су они већ платили кроз досадашње рачуне – навела је Христић.
Драган Радовић, познати Економиста, такође указује на нелогичности уговора везаног за винчанску депонију.
– Сам износ улагања од 238,5 милиона евра, немам осецај али је превисок сигурно – табела 12. У табели се наводи узимање кредита и финансијски троскови од 39,9 мил.евра (мозе да буде само камата), у следећој табели на истој страни стоји да је каматна стопа 6,5% – ПРЕВИСОКА ЈЕ, сада су у Европи каматне стопе 2 до 3 %. На жалост, НБС Србије ради за стране банке јер је тренутна референтна каматна стопа НБС управо 6,5%, па зашто би нам неко давао повољније кредите. Ако партнер буде страна фирма зашто би се планирала камата од 6,5% на годишњем нивоу, странци код својих банака добијају ниже каматне стопе, према тометроскове од 39,9 најмање треба смањити, не смеју бити већи од 12 мил.евра, истиче Радовић.
Поред још много сумњи везаних за овај уговор, Радовић истиче и следеће:
– У ствари све што је написано и приказано треба да покаже да је приватно партнерство у убедљивој предности у односу на сопствено улагање града и јавних предузећа, наводи Радовић.
Винчанска депонија се иначе налази на територији ГО Гроцка, у којој су комуналне делатности недавно дате такође јавно-приватном партнерству фирми Магип. д.о.о која је основана непосредно пред конкурс и која иза себе нема пословних подухвата.
За Жиг Инфо
Жељко Маторчевић
