Испред Старе православне цркве на Башчаршији, у центру Сарајева, 1. марта 1992. године, убијен је српски сват Никола Гардовић и спаљена српска застава, што је представљало увертиру у грађански рат у БиХ.
У БиХ 1. марта 1992. године одржан је референдум о независности, на којем је 62,7 одсто муслиманских и хрватских бирача гласало за излазак из тадашње СФРЈ и у Федерацији се тај дан обележава као “дан независности”, док с друге стране Срби у Републици Српској овај датум доживљавају као дан када је донесена нелегитимна одлука муслиманског и хрватског народа против српских интереса, као и сећање на стравичан злочин и убиство српског свата на Башчаршији.
Припадник “зелених беретки” Рамиз Делалић пуцао је на српску свадбену поворку на Башчаршији, убио младожењиног оца Николу Гардовића.
Након вести о инциденту, паравојне формације сарајевских Срба су успоставиле патроле и контролне тачке, створивши тако тензије које ће са временом ескалирати до отворених оружаних сукоба између Срба и Муслимана. Тако је овај догађај био један од повода за почетак ратних сукоба у Сарајеву, јер су као одговор на ово убиство наоружани Срби исте вечери подигли барикаде по Сарајеву, а у раздобљу од 1. до 5. марта подигли су барикаде и у босанскохерцеговачким градовима Шамац, Дервента и Оџаци.
Да подсетимо, венчање Милана Гардовића и Дијане Тамбур обављено је у 14.30 часова у Храму Преображења Господњег на Пофалићима у општини Ново Сарајево. Када је сватовска колона улазила у двориште Старе цркве, поред сватова се зауставило бело путнично возило марке “голф” у коме су се налазила четворица, међу којима је био и Рамиз Делалић, звани Ћело. Они су изашли из возила и насрнули на младожењиног оца, старог свата Николу Гардовића.
Делалић је покушао да старом свату, односно барјактару Николи Гардовићу, одузме сватовско знамење, заставу Српске православне цркве, након чега је дошло до комешања у сватовској колони.
Тада је Ћело отворио ватру из пиштоља и смртно ранио младожењиног оца Николу Гардовића, док је његов саучесник ранио свештеника СПЦ Раденка Миковић, младожењиног зета. Одмах након отварања ватре, нападачи су побегли односећи са собом заставу Српске православне цркве коју су спалили. Никола Гардовић је преминуо од нанесених рана неколико минута касније у колима Хитне помоћи.
Сведоци су као нападаче и саучеснике напада и убиства препознали и Суада Шабановића из Зворника, те Мухамеда Швракића, сина оснивача “зелених беретки” Емина Швракића, а четврти нападач је Таиб Торлаковић.
Делалић је одмах након почетка ратних сукоба у Сарајеву постао командант Девете муслиманске брдске бригаде Армије БиХ, а од Алије Изетбеговића је за заслуге примио пиштољ са посветом.
За убиство Николе Гардовића још увек нико није одговарао. Рамиз Делалић је убијен у Сарајеву 27. јуна 2007. године, око 23.30 сати. Полиција Федерације БиХ је изјавила да је убиство било део обрачуна криминалаца у Сарајеву.
Поред Рамиза Делалића, за саучесништво у убиству су оптужени Суад Шабовић и Таиб Торлаковић. Таиб Торлаковић је убијен у обрачуну криминалаца у Сарајеву, тако да није присуствовао суђењу, а Суад Шабовић се током суђења налазио у Италији, па је амнестиран.
