Они који на потрошачку корпу троше већи део плате нису део средњег сталежа. Средњу класу чине они којима преостане новац за редовно летовање, зимовање. За одређивање средње друштвене класе у Србији постоје двоструки параметри – економски и социолошки, преноси РТС.
Економски пареметри на основу којих се мери да ли неко припада средњем сталежу различити су од земље до земље.
Економиста Љубодраг Савић указује да је, на пример 1.000 евра у Србији као неколико хиљада евра у некој скандинавској земљи.
Социолошки параметри за средњи сталеж су факултетска диплома, познавање страног језика, знање рада на компјуртеру.
„Постоје неки други параметри – да ли има довољно новца да може да задовољи неке културне потребе а то значи да може редовно да посећује позориште, биоскоп. Да ли може да одвоји новац за куповину књига“, објашњава Савић.
Средња класа је полако нестајала деведесетих година. Некада су они који заврше факултет одмах били у средњем сталежу јер су имали боље плаћен посао.
Савић наводи да је важно да друштво има средњу класу због чињенице да је средња класа најстабилнији део сваког друштва.
„Средња класа у значајној мери утиче на сва догађања. Ако нема довољно припадника средње класе онда се и систем вредности и све друге ствари у друштву формирају на неки друхи начин“, оцењује Савић.
Средњи сталеж се дуго гради и врло је важно да деци узори буду адвокати, професори, лекари, а не они који за кратко време успевају да зараде велике паре. За овај слој друштва требало би да образовање буде важније од месечних примања.
